RTV Teorija i praksa

Ti bi onda realizovao emisiju na licu mesta. To nije bilo nimalo jednostavno. A. Š.: Bilo je zanimljivo. kreativno? A. M.: Meni je bilo izuzetno zanimljivo, pogotovu što si tu u direktnom poređenju. U polufinalu nas je bilo 12, a u finalu б. Pojavljivali smo se sa istim delima. Samo se televizija razlikovala, muzika је bila ista. To је retka situacija, ]a sam došao iz lugoslavije, jedan je došao iz Londona, drugi iz Španije, dvojica iz Mađarske Englez sa BBC je pobedio. ]a sam dobio specijalnu diplomu koju su smatrali drugom nagradom, Drago mi je što je ta nagrada bila za originalnost. Englez je strašno precizno uradio emisiju. Njegova knjiga snimanja bila je impresivna. Bilo je neodoljivo. Na kraju smo radili simfoniju, čini mi se da su bili Štraus i Čajkovski, Mislim 812 i neki Štrausov valcer Bio je direktan prenos, svečano veče, subota, njihov Prvi program, celo veče su bili samo naši radovi, razgovori, žiri, veliki divan simfonijski orkestar, svako je uradio svoju verziju prenosa. A Š.: Šta je žiri najviše cenio? A. M.: Tu izvanrednu pedantnost, koja je stvarno impresivna, kada govorimo o Bečkom koncertu. Ja sam se, međutim, trudio da se ne držim uobičajene partiture - da unesem neki spoljni elemenat. Kada sam radio direktan prenos pokušavao sam da pokret kamere bude važniji nego tačan rez - pokazivanje određenog instrumenta. Kada je bio valcer trudio sam se da „vozi” sve vreme, da se vidi plovljenje, da se stvori takav utisak - nije to neka genijalna ideja, uvek je prva asocijacija, kada je valcer u pitanju. Lepo je kad se jedno u drugo pretapa i sve plovi kada je direktan prenos. Pre toga sam snimao u prostoriji jednog pijanistu koji je svirao „allegro barbaro”. To je trebalo raskadrirati. Tražio sam da odgrnu zavese, hteo sam da kombinujem sa nekim slikama spolja. Imao sam sreću da su preko puta radnici popravljali krov - pa neki odžačari, i sve se divno uklopilo: rad na krovu i rad na klaviru. Ta kombinacija je ispala odlično. Nisu to bile, kažem, neke genijalne ideje, ali imale su odjeka i bile su do izvesne mere duhovite.

208