RTV Teorija i praksa

А Š \Kada biste sada imali neku novu šansu za muzički program , šta biste odabrali? A M.: Mene veoma privlače velika dela. Recimo vrlo rado bih radio televizijsku operu, na primer neku sa dopadljivom muzikom kao što je Karmen, sa svom ovom televizijskom aparaturom која sada postoji . A. Š.; Da li mislite na Karmen sa Beogradskom operom? A. M.: Svejedno mi je. Nije mi bitno ni ko su izvođači, važno bi mi bilo da napravim jednu duhovitu knjigu snimanja, da to bude dopadljivo, da se koristi sva televizijska tehnika i aparatura za muzičku melodramu. A. Š,; Gledali smo mnoge verzije Karmen, čak i Ota Premindžera film Karmen Džons. Šta biste novo kreativno tu mogli da stvorite? A. M.; Uzmite šou Bajage - takav stil primenjen na Karmen. Duhovito sa distancom, sa malom ironičnom distancom ali dobronamerno. Teško je danas ispričati Karmen doslovno. Opera ima u sebi nečeg detinje naivnog. To je strašno dobro i podobno za televizijsku obradu, za način mišljenja koji elektronika diktira. A. Š.: Da li ]e opera pomalo, kao žanr, demodirana? A. M.; Zavisi od toga kako se plasira. Da li ste gledali Zafirelijevu Travijatu, pa to je da se srušite kako je urađeno, kao san je, neodoljivo, to je potpuno neodoljivo, Važno je da muzika bude privlačna, ali, u stvari je nebitna za televizijsku realizaciju. Znate, muzika koju reditelj veoma voli može da postane deo jednog novog dela, potpuno je nebitno da li je Bajaga u pitanju ili Karmen. Ako ima svog strasnog tumača i navijača - reditelja, on če napraviti originalno delo i ne voleči Bajagine pesme. Možete ih ne voleti, ali ne možete reči da nisu sa duhom urađene. Kao što smo govorili o Pogoreliču, televizijska emisija mora da bude bolja od muzičkog događaja, da bude bolji doživljaj, da vam ga otkrije, jer nema razloga paliti celu tu mašineriju ako to neče biti mnogo bolje nego što je koncert, A. Š.: Prema tome, Vaša ]е pretpostavka da ozbiljna muzika ima šanse na televiziji?

209