RTV Teorija i praksa

А. М.:Како da ne. Apsolutno. Meni je žao što se prekinula jedna serija koju smo počeli da radimo, a zvala se Muzika u osam. Vodili su je Momo Карог i Dejan Đurović, radili smo sa Dragstorom 202. Meni se ta serija činila krasnom. Sa takvim sam je zadovoljstvom radio! A. Š.: Zašto je prekinuta? A. M.: Ја to ne znam, redakcija zna. Meni su takvi potezi potpuno nejasni. Nikakvu sličnu emisiju u programu nemaju Nije bila ni skupa. A. Š.: Da li ste zapazili muzičke reklame koje se pojavljuju na televiziji između pojedinih emisija? Taj nivo pojavljuje se i u Beogradskom programu. A. M.: Ako mene pitate - to je katastrofa. Tamo postoji muzički urednik, znate kako to funkcionišel Ko izabere tu numeru. reditelj to snimi. A. Š.: Da li smatrate da muzika mora da ima izvesnu vrednost u interpretaciji da bi se pojavila na televiziji? A. M.: Ne mora, Čak i slaba muzika, kada bi imala dobrog reditelja i svog tumača koji će uspostaviti izvestan odnos prema njoj, može da bude dobra u TV emisiji. Uvek je važan ugao gledanja kada je režija u pitanju. To je osnovna stvar u svakoj umetnosti, Sve nema nikakvog značaja dok se ne nađe ugao iz koga če da зе otvori. U Hronici takvog ugla nema. Kamermani sami rade. Svaka stvar, ako ima dobar ugao i dobar način, može da se uradi. Dimitrijević i Miljković su uveii na velika vrata, recimo, rokenrol prema kome je postojala odbojnost. Setite se samo „Idola” i tih besmislenih pesmica, zamislite njih na radiju, bila bi blasfemija. To vam je najbolji dokaz šta ja mislim o tome kad pesma nađe tumača, svog novog autora, nekog ko če kreativno da je prenese - na televiziji se stvara pravi doživljaj. A. Š.; Šta mislite o novom satelitskom programu koji će se veoma uskoro pojaviti i kada će neko loš muzićki program moći da zameni nekim izuzetnim muzičkim ostvarenjem sa inostrane TV stanice? A. M.: Nadam se, mada ne volim te razgovore o budućnosti, aii nadam se, kada počne ta užasna konkurencija, da če ova televizija proči kao neki

210