RTV Teorija i praksa

Ро Draškoviću bavljenje režijom i jeste pokušaj da se približimo piscu kroz sve ono što je napisao. Reditelj strasni čitač, strasni gledalac sveta. Do autentičnog stvaranja jedini je put „trovanjem” literaturom, filmom, umetnošću... Strasni odnos umetnosti i stvamosti... Nostalgija. Film Tarkovskog. Za Draškovića nostalgija - to je Hemingvejeva Španija, u njegovoj televizijskoj drami Peta kolona. Režija oružja. Poznavanje teme, ideje, ali i svih konstituenata režijskog izražavanja. Da li je televizija osma umetnost? Po Draškovićevoj režiji Veskerove Kuhinje mogli bismo, ako ne poverovati u estetiku televizije, onda sigumo biti uvereni da je televizija u takvoj režiji odista umetnost prenosa dramatičnih prizora iz našeg „nevidljivog pozorišta” svakidašnjeg života. Sudbina čoveka je u promeni. Možda nam Hemingvejeva Peta kolona nije najbolji argument da ustvrdimo kako je televizija umetnost. „Travnička hronika: kroz film ka televiziji". Da se režija može napisati ili bar naznačiti svedoči esej posvećen ekranizaciji ili tačnije televizuelizaciji Andrićevog remek-dela Travnička hronika. To je autentična rediteljska partitura, esej o mogućnostima pretakanja romana u formu fflmskog umetničkog dela. Nema područja nedostupnih filmu/televiziji. Režiji! Svuda je slika i zvuk. Reditelj je umetnik slikopisa i zvukopisa. On piše slikama i crta zvukom. Tvorac celine filmskog i televizijskog umetničkog dela. Čekajući Draškovićevu Travničku hroniku zadovoljimo se iščitavanjem njegove rediteljske odanosti Andrićevom književnom delu. „Razmena medija”. To je esej koji još jednom ponavlja misao o filmu kao muzici svetlosti, o filmu - muzici za oči. U središtu filma kao umetnosti jeste glumac. Tako je bilo oduvek na sceni, a tako će biti i u umetnosti malog ekrana, i svih drugih oblika medijskog komuniciranja. Tamo gde je glumac (čovek i đrama) tamo će biti i reditelj. Eto objašnjenja za rađanje intermedijalne režije u našem vremenu. „Koža i ostalo” je osvrt na aspekte erotskog, seksualnog i pomografskog na filmu i televiziji. Film je oduvek bio snažan „afrodizijak” u oblasti Ijubavnih veština i podsticaj libidozne fantazije i njene erotske geneze. Kinematograf erosa je prikazivanje upotrebe tela i njegove seksualne manipulacije. Sve je seks - ponoviće autor iskustva

235