RTV Teorija i praksa

Nije retko da montažer ceo radni vek provede radeći na jednoj vrsti stolova pa čak i samo na jedom, koristeći kao opravdanje to što ne zna karakteristike drugih stolova. Danas se, izgleda, stvari menjaju pogotovo sa ekspanzijom televizije i razvojem tehnologije zbog čega montažeri sve češće moraju da menjaju ne samo montažne stolove nego i uslove rada. I na kraju, kao najvažnije, ističemo pretpostavku o sinhronim tačkama kao jedinstvenoj praksi sinhroniteta bez obzira na razlike koje postoje između pojedinih montažnih stolova. One su, mislimo, ujednačavajući kriterij za sve montažne stolove i uslove rada na njima kada je reč o sinhronitetu. Primetili smo, na primer, da se i pored toga što se montažni stolovi bez sinhronih tačaka- ne proizvode, nešto od njihove prakse zadržalo i danas, na stolovima sa sinhronim tačkama. U vezi sa sinhronim tačkama ćemo kasnije više govoriti. Za sada se zadovoljavamo podelom montažnih stolova, bez obzira na mogućne specifičnosti rada na njima, u dve grupe: a) na stolove sa sinhronim tačkama i b) na stolove bez sinhronih tačaka. Sumirajući sve što je do sada rečeno o pretpostavkama za ovu analizu rekli bismo da se od montažera očekuje da poznaje: kako se izvodi startovanje slike i tona; kako se i zašto pojedine oznake upusiju i kako se trake slike i tona postavljaju u montažni sto a da ne dođe do njihovog oštećenja; šta znači pojava simetrije i asimetrije između pojedinih oznaka. Već na sledećim slikama vidi se praktična strana ovih pretpostavki jer se od montažera očekuje da u izloženim shemama prepozna tekuću praksu. Na slikama su sheme postavljanja traka slike i lona u pojedine montažne stolove kao što su stolovi tipa „prevosf' i „stinbek”. Montažni sto stinbek karaktenstičan je po tomc što ima sinhrone lačkc i sa jcdne i sa drugc stranc raclnc table stola.

163