RTV Teorija i praksa

slobodnu subotu. To. naravno, u šali kažem. Moj glas je išao kroz celu emisiju i taj Studio B ostao je i danas fenomen, jer sam, verujem, uspeo da pogodim želje i interesovanja običnog slušaoca. Mislim da smo u jednom trenutku revolucionarnim prodorom ušli u radio-difizuju. To nam niko ne može osporiti. Srećna okolnost je što se u tom trenutku našla ekipa entuzijasta, Nisam bio sam - bila je to ekipa, počevši od direktora Dragana Markovića, pa kasnije Dušana Radovića, Dragana Jelića, Ace Kostića, Slobe Konjovića - to su bili Ijudi koji su bukvalno osetili da se rađa nešto novo. Tu šansu niko nije hteo da ispusti, zapeli smo i crnčili svako na nekom svora sektoru. Po današnjim kriterijima ja ne bih prošao ni na jednom konkursu za radio-novinara, čak ni na Studiju B, da i ne govorim o Radio-Beogradu. Ne samo ja, već ni ostali. Glasovi su nam bili šuštavi, mutni. ja nisam pročitao nikad više od pet redi, a sve je bio govor, govor... A. Š.: Kako niste pročitali ni pet redi pred radio-mikrofonom 7 Đ. V,: Ja nikad nemam ništa pred sobom - olovku i papir. nemam pred sobom ni zabeleške. Moj princip je ovaj: ono što sam zapamtio pretpostavljam da je važno, a ono što sam zaboravio smatrao sam da nije bitno. A. S.: Pa, dobro, to je ta maksimalna koncentracija, ali ono što je mene čudilo je kontmuitet i mogućnost da Vi tokom emisije nađete čoveka koga tražite, mada je to, verovatno, već bilo unapred pripremano. АИ emisija je ipak išla uži ’vo. bklopiti temu od početka do кгаја verovatno je vrlo komplikovano. Jedan čovek sa strane to пе može da shvati, jer se vidi da emisija tog trenutka, kada se stvara, ide u etar. Đ. V.: Preko 70 odsto je nedogovoreno, 30 odsto je dogovoreno u načelu: da li ćeš biti sutra tamo? Biću. Ali, evo gde je tajna: ja sam protiv mistifikacije i radija i televizije. Pre radija sam ipak imao godinu i po dana iskustva u „Studentu” i 6 punih godina u „Borbi”, gde sam radio na beogradskoj rubrici. Poznao sam probleme Beograda i, ono što je važno, znao sam da razlikujem bitno od nebitnog, Taj njuh za pravom informacijom već mi je bi° izoštren - problem mi je bio samo ta prokleta tehnika. Da mje bilo Bela, ne bi bilo ni mene. Ko je brz i zna šta h°će, telefon je prava slvar. U stvari, sve je manje komplikovano za onog ko radi u programu, nego za onog fSO to sluša. Znao sam za tri minuta da okrenem i po deset brojeva. Brzo se radi, jer znam da nema nikog posle muzičke numere ko će da uskoči - zamene Đoki Vještici

189