RTV Teorija i praksa

nerna, nema drugog. Ja inače nisam brz, sporo govorim. Moja muka je bila samo što čovek koga sam odlučio da pozovem možda sa nekim drugim razgovara telefonom. To je ono što übija, što kasnije srce oseća... A. Š.: Ali Vi ste rekli da je Vaše srce još sasvim u redu. Đ, V,: Da, da. Razgovori nisu napor, već lo psihičko opterećenje - da ii ću stići u vremenu koliko emisija traje? A. Š.: Postoji. ipak, jedna zagonetka. Tačno je da radio danas doživljava renesansu najviše ovim kontakt-emisijama. Zapazila sam da za poslednjih dvadesetak godina mnoge naše kolege iz štampe i radija hrle na televiziju, bez obzira što imaju tamo mnogo gore uslove rada - žele da budu viđeni. Vi ste se, takođe, jedno vreme pojavljivali u Beogradskoj hronici. Zašto ste je napustili, Hi ne želite da budete viđeni? Bez obzira što ste veoma cenjeni, što ste dobili Oktobarsku nagradu, vaše Исе za auditorij je ipak tajna. Đ. V.: Nekadašnji direktor televizije Milan Vukos pozvao me je više puta da pređem u Informativni program Televizije Beograd. Tada sam bio jedan. verovatno, od najplaćenijih beogradskih novinara. Na Televiziji su u lo vreme bile mnogo manje plate, ali to nije bilo bitno. Ja sam imao jedan jedini uslov; nudio sam svoj koncept jutarnjeg programa. Ljudi su mi govorili: da li ti znaš šta to znači raditi iz dana u dan televizijski program, a ja sam znao da je to mala šarena laža. Govorili su da nije dobro pojavljivati se iz dana u dan, a ja znam da se američki TV voditelji pojavljuju 20 godina, dakle nije vic u tome da li si često na ekranu, već o čemu pričaš i imaš li šta da kažešl-To je problem samo sa ličnostima koje nisu autoritet i koje nemaju šta da kažu. Oni su izmislili tu mistifikaciju, Ijudi koji ne vole da rade. A. Š.: Čini mi se da nije teško novinarima-voditeljima da se pojavljuju svakodnevno. Naprotiv. Međutim. ргета njima postoji пека surevnjivost, Ijubomora, određen otpor - čak i onda kada evidentno imaju uspeha. Đ. V.: To je normalno u našem sistemu. Ne samo na televiziji i Studiju B, već uopšte. Svako misli da može da bude Duško Radović. Na žalost, to ne može svako, jer onda bi naš program bio najbolji na svetu. Nismo svi dovoljno pametni niti talentovani. Najveća je opasnost kada se učini da svi mogu sve. A. Š.: Ipak. sve šro ste za ovih 17 godina uradih otišlo je u etar. Otišle su i Vaše najbolje godine. trud. u nepovrat. Čak

190