RTV Teorija i praksa

Z. Š.: Bilo je to veliko uzdržavanje od nekih rediteljskih zahvata. Ja sam želeo da to bude negde između teatra i televizije. A. Š.: Da П ste čuli da je па okruglom stolu kritike zamereno Televiziji Beograd što je dovela u situaciju žiri da poredi autore, kakav je Čehov, ili Selimovič, sa mladim neiskusnim televizijskim piscima? Smatralo se da su u neravnopravnom položaju. Z. Š.: Imao sam najteži zahvat od svih. Jednostavnije je uraditi savremen televizijski tekst, jer je on blizak gledaocu, ali učiniti Ivanova prihvatljivim to je ozbiljan zadatak koji čovek može da uzme tek u nekim svojim zrelijim trenucima. Ne bih se složio da je to prednost, mada ne znači da Čehov nije zalutao u Neum. A. Š.: Vi ste bili poznati po raznim televizijskim žanrovima, osim drame. Publika još uvek pominje emisiju Obraz uz obraz, seriju Više od igre, dečje emisije... Z. Š.; Pa to je ono što karakteriše profesiju televizijskog reditelja. Možda je to vrednost s jedne strane, jer je to mogućnost da čovek čitavog svog radnog veka bude aktivan, da ima radni kontinuitet i da radi raznolike stvari. S druge strane mu onemogućava da stvori bilo kakvu definitivnu fizionomiju; šta je? ko je? šta, zapravo, radi?

U režijskoj kabini za vreme snimanja Ansambla „Kolo” 1962. godine

237