RTV Teorija i praksa

SLOBODA NA KRATKIM TALASIMA Međunarodni medijski sadržaji još su daleko od jednog dela sveta, od najsiromašnijih zemalja u razvoju, gde je broj radio i TV prijemnika veoma mali - upozorio je Tomo Martelanc, komunikolog iz Jugoslavije. U oko 40 takvih zemalja manje od deset posto stanovnika poseduje televizor. Ali je zato upravo tamo čak 90 odsto programskih sadržaja stranog porekla. U zemljama s nerazvijenim komunikacijskim sistemom i domačom medijskom proizvodnjom radio se posebno ističe kao pristupačnije, jednostavnije, a time i demokratičnije sredstvo. Upravo tamo radio bi mogao da potvrdi svoju lokalnu dimenziju i da postane istinski sredstvo komunikacije a ne samo distribucije, da prima a ne samo da emituje, da navede čoveka da govori a ne samo da sluša. Smatrajuči da ni posle 60 godina, izuzimajuči pojedine eksperimente, radio nije odgovorio ciljevima koje mu je kao sredstvu dvosmerne komunikacije postavio Bertolt Breht, Martelanc predlaže stalno eksperimentisanje s radiom, traženje novih načina njegove upotrebe. Takvo traženje postojanje televizije stimuliše, a njena agresivna konkurencija upućuje radio na samoispitivanje i neprekidne inovacije. Na Brehtovo shvatanje radija kao komunikacije ukazuje i Klaus Diter Rat iz SR Nemačke objašnjavajuči današnji trend telefoniranja u radio-programima. Onaj ko danas putem telefona ulazi direktno u radio-program ima u rukama socijalni megafon. Moderator u studiju usmerava taj diskurs. Kako sa tom odgovornošču? - pita se Rat. On ukazuje i na sve veću težnju za „aktivnim radiom”, za programom koji neprekidno teče, brzim i efektnim emitovanjem bez pauza i zastoja, s izrazitom servisnom dimenzijom. Radio više ne vodi slušaoca kroz dan, več mu se pridružuje u svakodnevnom životu. Na radiju se govori jezikom ulice, lokalizmima, slengom. Zanemarujuči mnoge vidove radio-izražavanja, kakvi su radio-drama i uopšte audioumetnosti, radio menja i tipove slušanja i ostaje da se vidi kako če se u

200