RTV Teorija i praksa

Evropa počinje rat. Pikaso završava sa kubizmom. Zar je Srbija važna? Jurišajte na te bosonoge seljake! (Iz druge akustike, urliče u praznom prostoru) Zapalite Rusiju i sve sa njoooom! Glas žene: (Mirno, Tu je, sasvim blizu) Магк, Mark, Магк, Mark... Čuješ li me, Магк? Več čitav sat stojim pred tvojim vratima i ne usuđujem se da lupam. Zar me nisi čuo, Mark? Donela sam cveče. Nebesko zeleno sa crvenim tačkama... Mark... Autoportret-starac: SlušajL. Čuješ?... Jahač... Osečam na licu njihove senke... njihova smrznuta kopita... Hladno je, Bela. Boje su stegnute, sve će postati sivo i tvrdo uskoro. Pokrij platna, skloni Ijubičastu, žuta je več mrtva. Beži, Bela, beži... Glas bez boje: Šume, lugovi, nebo, doline - sve na izgled spava otvorenih očiju. Senke drveča i žbunja, kao komete, oštrim klinovima padaju na blago ustremljenu ravan. S neznanim jahačem na leđima slikar Mark Šagal pod iskrenutim mesečevim srpom. On vidi kako trava, gotovo pod njegovim nogama, u stvari raste negde duboko i daleko i da vrh nje nastaje providna, kao gorski izvor voda, a trava kao da je dno nekog svetlog, do dubine same prozračnog mora. On se jasno odražavao na tom dnu, on i starica što mu sedi na leđima. Mesto meseca,

(Hladni tonovi)

(Zvončići)

216