RTV Teorija i praksa

Klatno je u zamahu, vreme teče. Užasnuti rabin u tamnoljubičastoj odori, plava lica, razrogačenih očiju i otvorenih ustiju - kao da ponavlja anđelov krik - telom zaklanja Talmud od požara koji razara horizont. Plamen liže raspeče, blizu je. Krovovi ponekih kuča su još uvek pod snegom. U susret plamenoj reci što se ruši s neba, nežna glava žutog magarca, s velikim tamnim okom, bez straha i bez prekora - čeka. Na samom rubu njegove donje usne lebdi plava violina. Glas bez boje: (Sad je to glas uniforme) Zašto je krava zelena? Zašto konj leti u nebo? Zašto vaša tetka sedi na krovu ? Zašto? Zašto se tele vidi u stomaku krave? Autoportret-starac: Zašto je krava zelena?... Glas bez boje: Zašto? Autoportret-dete: (Šapatom, kao da se nekom poverava) Užasno me je strah, naročito pred izlozima mesarnica. Tamo se vide još živa telad kako leže pored mesarskih sekirica i noževa. Zatvorena njihove poslednje noći, ona žalosno muču. Autoprotret-starac: Zašto je krava zelena? Glas bez boje: Zašto? Zašto? Autoportret-starac: Zašto je krava zelena? Zašto konj leti u nebo? Autoportret-dete: Slušaj, kravice, mogu li da zagrlim tvoju njušku, mogu li da ti šapnem nekoliko reči? Ti znaš zašto su tetke Musja i Gutja i tetka Kaja, zašto

(Ponovo ujakova violina)

222