RTV Teorija i praksa

su krilate kao anđeli i zašto lete kroz pijacu, kotarica punih ogrozda, krušaka i ribizli. Ljudi se pitaju „Ко to tako leti”? i čude se i ne shvataju. Ali ti ne. Autoportret-starac: (Još uvek ne shvata pitanja) Zašto je krava zelena?! Zašto je krava zelena? Zašto konj leti u nebo?! Autoportret-dete: Slušaj, kravice, ne brini se, ja neću jesti tvoje meso. Ti češ, kravice, snevati tamo na nebesima, Blistavi nož če te uzdići u visine. Autoportret-starac: Blistavi nož! Bela! Blistavi nož! Glas obojeni: Talasi krvi. Je li to krv ili plamen? Jedan petao kukuriče do besvesti, vapije da ga prekolju. Samo magarci, magarci plavi, magarci žuti, zeleni, beli magarci, magarci anđeoskih očiju, magarci sa plavim violinama na usnama; magarci uzdignutih glava, gledaju mirno kako vrela sečiva lete sa nebesa. Autoportret-starac: Zašto? Zašto? Glas bez boje: Tišina mrtva. Kovčeg stoji nepomično. Sveče liju čitav potop svetlosti. On leži. U njegovim crtama ništa nije mrtvo, sve je živo, jasno... Autoportret-starac: (Šapatom) Eno ga, diže glavu, seda u svoj kovčeg! Izlazi iz kovčega! Hoda zatvorenih očiju, širi ruke kao da želi nekog da uhvati! Ide pravo k meni!... Ne, ne! ... Taj krug ne možeš preći! Taj krug ne možeš preći! Glas bez boje: Kovčeg se odjednom otkida sa svoga mesta i sa zvizgom počne leteti po trošnom ateljeu.

(Krešendo) (Sve se utiša. Zatim tiho pojanje iz daleka) (Zvuci naviru)

223