RTV Teorija i praksa

strukturama i državnim taborima njegovog vremena. Ničeg nema lošeg što se Dorič držao hronološkog principa pri prezentaciji tog zanimljivog dokumentamog materijala, koji je, već sam po sebi, dovoljno ilustrativan, buduči da prikazuje u kojim je sve nezavidnim situacijama i položajima bio Vuk, jer su ga optuživali čas kao ruskog doušnika, a čas kao „Miloševog čoveka”, potom kao austrijskog špijuna koji zdušno radi za Beč, a protiv interesa Srba, pogotovo onih u Vojvodini... i zbog čega sve još ne! Novosadski glumci: Stevan Šalajić, Karolj Fišer, Stevan Gardinovački, Dragomir Pešič, Velimir Životič, Tihomir Pleskonjič i Toma Jovanović čitali su ta zvanična i nezvanična dokumenta uvek sa dovoljno objektivnosti, ali sa nedovoljnim naglašavanjem uvek postojećeg određenog podteksta, u smislu odavanja izraza neverice i sumnje, birokratske krutosti i tuposti, netolerantnosti i mržnje, što je prvenstveno propust režije. Takođe, reditelj Dorić nije uspevao da razbije izvesnu monotoniju vlastite adaptacije koja je proizilazila iz činjenice što su svi dokumenti redovno, bez izuzetka, navođeni po arhivskim principima (najpre naslov spisa sa imenom onoga ko ga upučuie, potom ime onoga kome je upučen, zatim čitav tekst ili samo fragment). Nema sumnje, dokumenti se mogu na radiju prezentovati i ovako, rekli bismo na najjednostavniji način. Ali, radiofonski izraz otvara za prezentaciju takvog materijala i mnoštvo drugih mogućnosti: treba samo imati mašte i smisla za zvučnu imaginaciju. Naravno - i više ambicija i volje da se izražajna svojstva medija iskoriste na pravi način. Uspele zvučne zavese, najčešće burleskno intonirane, odabrao je muzički urednik Vili Gregec. DRAGSTOR DOBRE MUZIKE Svakog ponedeljka Program „202” Radio-Beograda, u večernjim časovima, emituje populami Dragstor ozbiljne muzike. Ta emisija, možda ne najsrečnije odabranog naziva (mogla se iznaći i koja naša reč i zameniti „dragstor”, dok bismo reči „ozbiljna muzika”