RTV Teorija i praksa

- „Čovek s kojim razgovaramo je stručnjak u svojoj oblasti i ne mora da se priprema na to da je rudar, ili pevač, ili ribar. Dok reporter, da bi s njim razgovarao, mora privremeno da postane pomalo rudar, pevač, ribar, da ne bi zapao u nepriliku” - ovu misao je formulisao estonski televizijski novinar Rejn Karemjae. Živ kontakt nastaje samo tamo gde postoji razlika među potencijalima - profesionalnog ili životnog stava sabesednika i autorskog stava novinara. Ali, ako je prvi uslovljen samom biografijom junaka, drugi se formira u intervjueru tokom priprema za predstoječi susret. Ova etapa rada završava se sastavljanjem upitnika. Skupljanje i proučavanje činjenica; razrađivanje upitnika; određivanje psihološke partiture budučeg razgovora - ovo su tri zadatka koja prethode dijalogu na ekranu. Konačno korigovani upitnik je nešto više nego zbirka pitanja (kao što arhitektonska građevina nije samo skup kamenova međusobno spojenih). Već po samom redosledu pitanja vidi se logika razvoja teme i, čak, često nekoliko varijanti takvog razvoja - u zavisnosti od pretpostavljene reakcije sabesednika. Razumevanje koje je jednom neophodno neče zadovoljiti drugog koji smatra ovaj manir kao usiljenu učtivost. U ovom slučaju bolje je da se partneru dodirne bolno mesto - da ga nateramo da brani svoje poglede i principe. Provokativne replike če ga naterati da brani svoju tačku gledišta sa svom strašču, a kroz ovu strast če se razotkriti odnos prema radu i, možda, najbitnije crte karaktera. Spremnost intervjuera za razgovor nije samo u tome što zna šta da pita, već je njegovo i shvatanje kako da upita: u kakvoj formi da postavi pitanje, kojoj situaciji da da prednost u zavisnosti od karaktera svog junaka. Tako je učesnik jednog snimanja, bivši pripadnik konjice, a sada upravnik sovhoza, bio toliko temperamentan da je bilo opasno da mu se za vreme razgovora priđe bliže od rastojanja ispružene ruke. Izgledalo ie ako bi mu se dala sablja da bi odmah poćeo njome da razmahuje. Da bi ga obuzdao novinar

39