RTV Teorija i praksa

ga upita: - „Znam da več imate dvadeset dva ukora, a kako na vas utiču novi?” - Ovaj odmah zamuca. Pogleda s nevericom. Zaćuta. A zatim ispruži dlan. - „Gledaj - žuljevi. Kad se zemlja kopa u početku boli. A zatim se zaboravi. Ruka postaje neosetljiva. Tako je i sa ukorima.” - Odgovor je nastao pred očima gledalaca što mu je dalo izuzetnu rečitost. Kada čovek počije od upozorenja da je navikao na javna istupanja, takva izjava če sigurno uznemiriti znatiželjnog dokumentaristu. Jasno mu je da če gledalac osetiti izveštačenost iako je pred njim sigurno dobar stručnjak, znalac svoga posla. Pristupajuči radu na problemskom filmu A. Kanevski se za pomoč obratio poznatom profesoru-ekonomisti. - „Slažem se sa učeščem u vašem filmu uz jedan uslov” - kategorično reče profesor - „Obećajte da nečete na meni da isprobavate vaše trikove”. - „Kakve trikove?” - režiser nije razumeo. - „Ра, te režiserske trikove - skrivene kamere, mikrofone sakrivene ispod revera sakoa... Mogu vas uveriti da govorim slobodno i da svoje misli mogu da izlažem bez stimulatora”. - Režiser se složio i...postupio po svome. Na snimanju u studiju bile su dve kamere. Jedna je stajala u centru i zujala, druga je bila sa strane i bešumno se uključivala za vreme promene kaseta na prvoj kameri. - „Sada ste veoma interesantno govorili” - u pauzama se režiser obračao profesoru. - „АИ nije mi potpuno jasan jedan detalj...” - „Ali, to je tako jednostavno!” - okretao mu se sabesednik i ponavljao svoju misao sada već jasnije i popularnije. ?,atim se situacija ponavljala; čuo se monolog za kameru, a u vremenskim razmacima objašnjenje za neupučenog slušaoca koji je tu sedeo. Kada je materijal bio razvijen režiser je pozvao profesora u salu. - „Pogazio sam datu reč i predajem vam se. Vi treba da odlučite koju varijantu treba ostaviti u filmu”. - Posle gledanja nastađe duga pauza. Najzad profesor raširi ruke i reče: - „Vaša je b01ja...” U oba dubla sabesednik je bio übedljiv. Ali kada se okretao centralnoj kameri govorio je običnim glasom

40