RTV Teorija i praksa

rnahorn u doba kad materijalna dobra malaksavanju” - rekla je Isidora Sekulič i dodala kao objašnjenje: - „Kada se u generacijama neke loze istanji zdravlje i imanje: kada u državi opada moč politička i ekonomska, evo se nad klonulom materijom snaži duh, snage spiritualne i umetničke. Kako u jednom fragmentu Pindera stoji: brzo onda grade lestvice, da dostignu visine neba'. Veliki nemački pisac Tomas Man stoji za tu tezu u doslovnom njenom značenju, od autobiografskog, prvog svog romana Budenbrokovi, pa do poslednjeg svog romana Doktor Faustus” Onda Isidora izlaže da su država i trgovina u Dubrovniku imale svoje zlatno doba u četrnaestom i petnaestom veku, a onda se trgovina postepeno svela od aktivne na tranzitnu, dok je država ~sve više i više značila jedan uporan unutrašnji život a ne jedan svetski organizam naporedan sa drugim takvim organizmima na Sredozemnom moru”. Isidora potom naglašava: - „Međutim, pred približenje vremena kada če živeti Dživo Bunić, Dživo Gundulič i Džono Palmotič, dakle od sto godina odovud XVI, odonud X\ II veka, povlači se u stranu literatura koju su diktirale aristokratska Republika i velika trgovina što je osiguravala raskoš i elegantan život. Sa onom trojicom pesnika i književnika dolazi zlatno doba literature, upravo zlatan plod na vrhu dubrovačke književnosti. Ivan Gundulič. D vreme toga zlatnoga doba za poeziju, Dubrovnik, kao država, formalno je u nevolji i oskudici. Čitamo da je Veče propisalo .uredbu o smanjenju državnih rashoda i povečanju prihoda 1 . A kad se takve stvari ,propisuju‘, nije dobro”. A zatim: - „Како več biva pred nesreče i u doba nesreče, ne mnogo religiozni Dubrovnik postaje religiozni; prima jezuite; miri se s pokretom da se u Dubrovniku osnuje jezuitski Kolegial: čak i pomaže njegovo ostvarenje. Dva Gunduličeva pretka bili su jezuiti, jedan osnivač, drugi rektor Kolegiala. Hvataju korena pobožni običaji (...) I Gundulič če se u tome smislu odužiti Bogu, Ijudima i umetnosti. Biče, dakle, dete svoga doba, kao i svako što je, ali ipak svoj duh i pisac". Na kraju tog opsežnog eseja - predavanja Isidora iznosi zak!j„~ak: - „Razmetnoga sina otac ceka, i dočekuje ga onda kada je sam došao - bez konversije,

26