RTV Teorija i praksa

sama književnica držala do značaja onoga što je u njemu izložila ukazuje činjenica da ga je prenela i u svojim knjigama Analitički trenuci i teme i Mir i nemir, a objavljen je još i u Antologiji srpske književne kritike, Ogledima (Srpska književnost u sto knjiga, knjiga 67), kao predgovor za odabrana dela Laze Kostiča, u okviru Nolitove hrestomatije „Epoha romantizma,” u Isidorinim sabranim delima (knjiga peta), u izboru iz njenih dela koji je priredila Svetlana Velmar-Jankovič, kao i u „Književnim novinama”, „Poljima” i u drugim časopisima... I posle oslobođenja, kada se aktivno uključila u novi život svoje voljene zemlje, Isidora Sekulič je nastavila plodonosnu saradnju kako u dnevnim listovima tako i u programu Radio-Beograda, dabome, povremeno i u logičnim povodima. Tada je postala i sasvim redovna slušateljka muzičkog programa na radiju, o čemu je ostavila zapis pod naslovom Prvomajski naš prilog, štampan u časopisu „Književnost” u majskom broju 1950. godine. U njemu priča o tome sa kolikim je oduševljenjem slušala sa radija muziciranje Jehudija Menjuhina. Taj prilog ~za dečaka i violinu kojih još nema” Isidora je počela ovako: - „Rad, između svega ostalog, daje čoveku jedno jasno osečanje slobode”. Isidora je, inače, govoreči ргеко Radio-Beograda, među svojim slušaocima istrajno negovala baš to „jasno osečanje slobode”. Sve do pred smrt Isidora Sekulič je bila pozivana da ргеко radija progovori o važnim pitanjima života i kulture u aktuelnom trenutku i da, i sama deo kulturne panorame Beograda i cele zemlje, kao neke vrste živa baština ukaže na središta i uporišta, zvezdane trenutke i čarobne bregove, još кгерке ličnosti i njihova pomoču svesti pobedonosna dela, na koje se valjalo nasloniti, kao na svoj koren (a čovek je čoveku koren), da bi obnova i izgradnja porušene i postradale zemlje mogla da bude što delotvornija i uspešnija. Isidora se, kad god je mogla, s radošću odazivala i, predusretljiva i spremna, vazda duhovno sveža i moralno uzdignuta, stupala pred mikrofon u studiju da bi ono što je imala da kaže i što je bila sročila u svojoj bistroj duši, govorila glasom izrazito ženskim, čak i u dubokoj starosti kada se obično glasovne mogučnosti menjaju i sužavaju, o čemu postoje

29