RTV Teorija i praksa

i iskazi njenih poznanika - svedoka i „saučesnika”, koji su je i navodili da pred celim svetom razveze priču o narodnom životu onako kako je to samo ona znala i umela, i još uvek - tvrdi orah čak i pred samo uranjanje u suton - mogla i smela. Jedan od svedoka koji je svoje poznavanje Isidorinih zasluga za kulturni preporod svog voljenog naroda poverio papiru, 1958, dakle - u godini njene smrti, Zoran Mišič, koji ju je znao i kao pisca koji kritički i sa skepsom posmatra svoje delo, ima i jedno javno saopštenje koje ukazuje i na govor priznate književnice preko Radio-Beograda uoči omladinskdg kongresa u glavnom gradu: - „Јег moralna poruka Isidore Sekulič u ovom trenutku, kada još uvek živo pamtimo njene reči i susrete sa njom (nedavno smo je čuli na radiju: pozivala je omladinu na radnu mobilizaciju glasom besprizivne lepote i odlučnosti, kao da je čitala dnevnu zapovest), taj etički smisao njenih reči, čini nam se, makar za trenutak, pretežniji je od estetičkog. Tragika i lepota njenog života dostižu, i premašuju, lepotu i tragiku njene pisane reči. Čutanje če ostati iza njene biografije: sa životom je ona bila u zavadi, i nigde manje lakovernog optimizma nije bilo nego u ove srčane i samosvesne žene. Pa ipak, njena reč sva vibrira od snage i volje i zrači oduševljenjem za sve što puno i dostojno živi. Ne, nije Isidora Sekulič, taj samotnik usred života, provela svoj vek i svoje delo ni kao mistik u zanosu ni kao uživalac estetičkih slasti. Ona je bila od soja onih naših odvažnih i mnogo napaćenih Ijudi koji su sami samcati išli napred, ne zato da bi se nagledali sveta ni da bi spasli svoju dušu, več da bi pomogli rodu i jeziku da izađu na svetlost opšteljudskog sporazumevanja”. A 1958. godine, u prva tri meseca, ne ostavljajuči рего do poslednjeg otkucaja svog iznemoglog srca, koje je ipak poslušno funkcionisalo bivajuči stalno uključeno u strujno kolo njenih velikih htenja i ostvarenja, ni tada ne pokušavajuči da pošalje bilo kojoj redakciji pismo s izrazima izvinjenja umesto obećanog članka, bez obzira na sve gorke lekove koje je morala da koristi radi održavanja u kondiciji, ne samo da је pisala o Savremenim basnama M, Vukasoviča (objavljeno u

30