RTV Teorija i praksa

- c’ramaturgiju ideja, dramaturgiju aktuelnih problema. Međutim, umesto ovoga mi dobijamo čitanje tradicionalne beletristike ili drame karaktera za stolom.” U ovim rečima je značajno da se ne suprotstavlja „dramaturgiji ideje” i „tradicionalne beletristike” (neopravdano) i da se ne ukazuje na odumiranje žanra (opravdano). Važno je ono što je nehotično i zbog toga naročito značajno priznavanje upravo te estetike koju je stvarao književni teatar. Televizijska predstava u kojoj je književni lik potpuno pokrio niz slika predstavlja potpuno uslovnu režiju ostvarenu pomoču grafičkih nepotpunih aluzija tipičan primer književnog teatra koji je očuvao tekst originala do poslednjeg zareza - bila je prihvačena bez ograda i primedbi kao televizijski film. Poetika koja je u to vreme postala prozaična na terenu televizijskog teatra pokazala se u kontekstu televizijskog filma, filmskog jezika, kao snažna i smela promena koja veoma odgovara prirodi televizije. Danas je jasno da je obavljen zakonomeran proces koji teorija žanrova smatra neophodnim stadijem žanrovske evolucije: žar se stvrdnjava, okoštava, zatim se raspada i regeneriše za nov život ulazeči sa svojim elementima u druge strukture. Tipični primeri za takav rad, italijanski film Život Leonarda da Vinčija ili naš Život Betovena, istovremeno su govorili kao o otkričima, kao o potpuno novoj reči televizijske umetnosti, a međutim u njima se jasno vide strukturni principi, dramaturške. konstrukcije koje su dobro poznate u televizijskim „lekcijama iz tradicionalne beletristike”. Naravno da se takve strukture mogu sresti i u savremenoj televizijskoj adaptaciji. U osnovi formalno umetničkih istraživanja književog teatra, u osnovi njegove estedke i prakse bila je ideja ekvivalentnog prevoda, koja je u radnoj transkripciji odzvanjala kao deviza „proza bez gubitaka” i kao rigorozno-naivna deviza ~bez skračivanja!”. Među televizijskim pitanjima koja su aktuelna za današnju estetiku, a koja je postavio ovaj žanr, sigurno je da je najvažnije: viđena reč ili zvučna slika? i: da li je moguća adaptacija bez korenite transformacije?