RTV Teorija i praksa

platu da nam organizuje rad. Nikom nije stalo da „prozor zvani želja” raste u svom izražavanju. Ja iično imam ipak nešto da zahvalim televiziji: naučila sam jedan zanat koji, zbog mnogih koji ga ne znaju, danas i ovde, nikom nije potreban.

Jelisaveta-Beti Gobecki

OPTIMUM VIZUELNOG IZRAŽAVANJA

Televizija, izrasla iz kolevke radija i novinskih kuća, nametnula je prevashodnim rekvizitom - slikom specifične elemente, nove, veoma delikatne, posebne i stručne. Postojali su pozorište, fdm i radio, ali je televizija svojim komponentama umetničkog stvaranja osvajala sve veči auditorij, što je njene stvaraoce obavezivalo da pokažu i informišu optimumom vizuelnog izražavanja. Stvaranje jedne TV emisije bila je odgovornost sudeonika u prezentovanju u slici i reči. Dani početkom jula 1958. godine otkrili su i jedan neophodan medij vizuelnog doživljavanja kostim. Iskustva stečena kostimografskim radom u pozorištu i na filmu vidno su se razlikovala od televizijskog kostimografskog stvaranja. Trebalo je u prvim danim? pravog traženja uložiti maksimum studioznosti, stručnosti i znanja da se uđe u tajnu novog medija. Mnogo je značio ekipni rad, postojalo je uzajamno poverenje u profesije i svakoj emisiji pored stručnosti pružali smo roditeljsku Ijubav, kako bi se slikarskom paletom lik-karakter uokviren u ambijent ostvarila umetnička celina. Od televizije sa entuzijazmom očekujemo draž tog nečeg novog, tog prodora u svet istine i veru u mogučnost pravog traženja vizuelne umetničke vrednosti u svim žanrovima emisija. U toku tridesetogodišnjeg rada ostala mi je u sečanju karakterlstična periodizacija po merilima i relacijama stvaranja TV programa. Moram da se osvrnem na nekoliko faza. Kao prvo za vreme eksperimentalnog programa maksimalna koncentracija i profesionalnost. Pojava magnetoskopa (tejp), nova era, veliki tehnički doprinos u umetničkom izražavanju sa mogućnošču nadgradnje da se

30