RTV Teorija i praksa

korektnom govorenju (pravilna artikulacija, odgovarajući tempo govora sa logičkim pauzama), kao i samom jeziku za koji bi, u tom slučaju, valjalo očekivati da bude primeren mediju i auditoriju (jasan, razumljiv, bez nepotrebnih stranih reči i publici nepoznate terminologije). U drugom slučaju (kada se u emisiju poziva meteorolog) pristaje se na niži kvalitet govorenja (ne uvek korektna artikulacija, suviše brz ili suviše spor tempo govora, često bez logičkih pauza), kao i na jezik koji manje odgovara mediju i auditoriju (рге svega nepotrebno terminologiziran), a prednost se daje u izvesnom smislu psihološkim činiocima. Naime, govorni čin u celini poseduje veću übedljivost s obzirom na to da poruku saopštava meteorolog, stručnjak za prognoziranje vremena, za koga se može pretpostaviti da mu auditorij više veruje. Pošto su našom analizom obuhvaćeni MI koji se emituju na R i na TV, pokušali smo da uočimo postoje li jezičke raziike između tekstova koji se emituju na R i onih koji se emituju na TV, kao i između tekstova koje su saopštili spikeri i tekstova koje su čitali meteorolozi. Manje razlike su se pokazale samo na leksičkom nivou i to u zastupljenosti najuže stručne, meteorološke terminologije. Jezik MI koji se emituju putem TV češće je opterećen stručnom terminologijom nego jezik MI koji se emituju putem R. Samo u TV uzorku zabeležene su npr. terminoioške sintagme: sinoptička karta, sinoptička situacija, prognostička karta, satelitski//a s snimak/lsnimka, satelitska slika, toplinski dio spektra, vidljivi dio spektra. Ove karakteristike TV uzorka delimično proizlaze i iz osobina TV kao medija. Nisu se pokazale ni značajnije razlike između govora spikera i govora meteorologa. Jezik meteorologa je samo u pojedinačnim MI nešto opterećcniji stručnom terminologijom (npr. nešto uočljivije kod meteorologa iz TVZ). U govoru meteorologa zabeležene su npr.

5 U daljem tekstu koristićemo se sledećim simbolima: dvema kosim crtama (//) označavaćemo varijantno polarizovane iekseme. a jcdnom kosom crtom (/) ekavsku i ijekavsku izgovornu formu iste lekseme. Ovakav način označavanja preuzet je iz : Jocić, Vasić, 1988.