RTV Teorija i praksa

projekcijom. Učešće ovih starosnih grupa u praćenju izbora je 29% (redovno) u Novom Sadu (trećina) i 28,5% u Vojvodini. Naša pretpostavka da se postojeći auditorij i potencijalna „politička publika” Vojvodine polarizuju na manje socijalno pokretne (po sociokulturnom statusu, zanimanju) i dinamičnije grupe, uključene u proizvodno-ekonomske, kulturne i socijalne procese, potvrđuje se i u generacijskoj stratifikaciji. Praćenje izbornih aktivnosti, posmatrano po nacionalnom obeležju pokazuje približno ujednačene proporcije između uzorka i iskaza ispitanika. Distribucija nema izrazitije ekstreme. Izuzetak predstavlja enormno visok procenat ispitanika koji su se izjasnili kao Jugosloveni (novosadski uzorak 20,5%) za šta moguće objašnjenje može biti izvesna rezistencija u nacionalnom izjašnjavanju koju smo zapazili nešto više u Novom Sadu. Istraživana populacija, po posmatranim varijablama, pokazuje da aktuelni auditorij (slušaoci, gledaoci) nema obeležja standardne, oblikovane publike. Medijske pretpostavke, prema očekivanju, nisu dovoljan uslov ove transformacije dok se ne oblikuje stabilan ali komunikaciono fleksibilan višestranački sistem, njegova politička kultura i kodovi komuniciranja. Promene i potrebe ukazuju da je proces tek otvoren. Izdvajamo, ukratko, nekoliko karakteristika snimljenog stanja i mogućih tendencija. Po socioprofesionalnim osobinama auditorij je segmentirana populacija; a) jednu trećinu čine socijalno statične kategorije penzioneri, domaćice, invalidi - kojima se može pridružiti i jedan deo zemljoradnika (staračka domaćinstva); b) jednu trećinu čini grupacija radnika u različitim granama privrede i usluga, zajedno sa mladim zemljoradnicima; c) kritična je (rastuća) grupa nezaposlenih svih profila i tehnološki višak;

134