RTV Teorija i praksa

dopreti do tog unutrašnjeg našeg bića, onog jedinstvenog bića koje i sluša i gleda i miriše i opipava istovremeno, prići mu samo zvukom, čistim glasovima u čistoj lišini, nepostojećoj možda.

Pamtim Arl iz studenlskih dana. Ali to su samo ostaci nekih slika. Zvuka se ne scćam. Scćam se jcdne pesmc, jednog kikota sesećam, izblcdcli su i poslednji tragovi glasa zanosnog Filipa Zerara u velikom monologu u Sidu u dvorištu Papskc palalc u Avinjonu kad mu je

123