RTV Teorija i praksa

RAZVOJ FINANSIRANJA RADIJA Stepen približavanja načina finansiranja državnog i privatnog sektora radija u oblastima kao što su reklamiranje i sponzorstvo, ostavlja taksu za licencu i slična potraživanja potpuno u državnom sektoru i čini se da ima malo koristi, ako je uopšte ima, od modela pretplatnog radija. Ne očekuje se značajnija promena u načinu finansiranja radio-stanica koje rade na komercijalnoj osnovi. Od prihoda od reklama će zavisiti opseg prijema. RTL, međutim, uočava da širenje privatnog sektora u isto vreme znači da ukupan fond reklama mora da se deli između mnogo većeg broja kompanija. Predmeti koji se tiču odnosa državnih i privatnih sektora i koji bi trebalo da se reše u deveđesetim godinama su dvostruki. Prvi se tiče zahteva državnih radio-stanica da služe svim vrstama publike - onima koji hoće zabavne programe i manjinama kojima je polreban kulturni, obrazovni i informacioni program. Kako stvari sada stoje, državne radio-stanice ne pokazuju nikakve znake napuštanja svoje sveobuhvatne uloge. Jesu li one sposobne da i dalje igraju ovu ulogu u srednjim granicama zavisi od rešenja drugog pitanja koje se odnosi na obezbeđivanje adekvatne finansijske podrške za njihove poduhvate. Videli smo da su neke državne radio-stanice spremnije od drugih da zakorače u arenu komercijalnog radija kako bi obezbedile finansijsku ravnotežu. Svi se slažu da je očuvanje državnog radija u velikoj meri politička odluka. Može se desiti da, posle decenije deregulacije tokom osamdesetih godina, vlade tokom devedesetih shvate važnost mešovile ekonomije u radio-emitovanju i budu sklonije da povere javnu podršku državnim rađio-stanicama, nego njihovi prethodnici. RAZVOJ MEDIJA: SPOLJAŠNJE VARIJABLE Kao dodatak unutrašnjim promenljivim veličinama koje se moraju uzeti u obzir prilikom određivanja budućnosti radija u Evropi, postoje četiri osnovne spoljašnje varijable:

12