RTV Teorija i praksa

govornoj sposobnosti, fluentnosti izražavanja, tečnosti ideacije, brzini imenovanja predmeta, jasnoći, übedljivosti, brzini artikulacionih pokreta, a za Bodera priroda ličnosti se najbolje izražava u odnosu koji postoji između korišćenja prideva i glagola. U tom odnosu se po njemu ogleda emocionalna stabilnost ličnosti. Dolard i Miler, kao i Markel, definišu ličnost kao „organizaciju govornih navika u značajnoj meri.” Kramer je pokazao da veza između glasa i ličnosti ipak postoji iako su različiti eksperimenti dali protivurečne rezultate. Mozis u radu „Glas i neuroza” tvrdi da je glas prvi izraz ličnosti i da ргеко njega mogu biti otkriveni i sami neurotični složaji ponašanja. Po Markelu, na osnovi psihijatrijskog intervjua, iz glasa se mogu prepoznati šizofreni, neurotični, anksiozni, histerični i depresivni. Zapravo u osnovici celokupnog ponašanja pojedinca i osnovici njegovih sposobnosti leže jezik i govor. Između ovih sposobnosti i govora i jezika postoji povratni spreg, uzajamno dejstvovanje i menjanje jednih pod uticajem drugih. I tu se pokazalo da čovek deluje kao jedinstvena celina. U našim ispitivanjima uverili smo se da postoji veza između govora i ličnosti i to, kako Sapir kaže, u svim jezičkim slojevima. Kada je glas u pitanju, javljaju se razlike među govornicima uslovljene celokupnom konfiguracijom govornog aparata počev od plućnog kapaciteta pa do oblika nepca, dužine i pokretljivosti jezika, položaja vilica i zuba. Nova tehnologija omogućava stvaranje glasograma kao prstograma, u kojima se ogledaju artikulacione, intonacione i ritamske karakteristike govornika. Pored opšteg rečnika, postoji i opšti rečnik karakterističan za svakog govornika. U jednom ispitivanju naših savremenih pesnika za decu pokazali smo, na osnovi frekvencijskih rečnika, da su za Aleksandra Vuča karakteristične imenice - svetlost i tama, za Desanku Maksimović - mrav i trava, za Duška Radovića - miš i mačka. Ovakav odbir pojmova, namenjen deci, nije slučajan i u skladu je sa ličnostima i prirodom ovih pesnika. U drugom našem ispilivanju

170