RTV Teorija i praksa

promenio ime u „Adevalur” i tiraž mu se povećao na 1,8 miliona; drugi je postao „Tineretul Libre” sa tiražom od milion primeraka, dok je „Romania Libera” zadržala ime, postala nezavisan list i podigla tiraž na 1 300 000 primeraka (Isto: 29). „Rzeczpospolitia”, poljski dnevnik koji je bio vlasništvo države i koji je tradicionalno bio zvaničan vladin list, nastavio je da izlazi bez bilo kakvih radikalnih zahvata. Značajne promene dogodile su se i u pogledu vlasništva i upravljanja nad tradicionalnim listovima u Ćehoslovačkoj. Štamparsko carstvo Komunističke partije se raspalp. Uređivački i izdavački timovi ovih listova koji su pripadali starim političkim partijama, sindikatima i drugim institucijama vlasti, zadobili su značajan stepen nezavisnosti. Ovo je, na primer, bio slučaj sa listom „Svobodne slovo”, dnevnikom čiji su urednici organizovali uspešan štrajk protiv svog izdavača, Socijalističke partije, tj. protiv, kako su sami izjavili, njenog previše dominantnog upravljanja ostvarivanog starim, prevaziđenim metodima. Najveći dnevnik u Čehoslovačkoj, „Rude pravo”, list Komunističke partije, i dalje je opstao, ali mu se tiraž od milion primeraka sveo na oko pola miliona, a obim mu se znatno smanjio zbog nestašice novinskog papira. Ipak, on je ostao uticajan dnevni list, pored listova nekih drugih političkih partija, lista „Lidove noviny”, takođe sa tiražom od oko 500 000 i nekoliko drugih nezavisnih listova (Isto: 26-27). U Bugarskoj je situacija skoro identična. List Komunističke partije „Работническо дело” koji je predstavljao najveći dnevni list u Bugarskoj, promenio je ime u „Дума”, kao što je i Komunistička partija promenila ime u Socijalističku partiju, i očuvao poziciju vodećeg dnevnika. Početkom 1990. godine njegov tiraž je iznosio više od 550 000 primeraka i blago se povećavao u toku sledećih meseci (Isto: 26).

41