RTV Teorija i praksa

događaj, saosećanje bi bilo žrtvovano, a osećaji bi otupeli. Možda je najveći zločin koji bi proizvođači programa mogli počiniti, u ovom pogledu, prekomerna trivijalizacija nasilja. Da li je nasilje na televiziji toliko uobičajeno da se sve više navikavamo na svet u kome smrt postaje jeftina, a nasilje predstavlja sredstvo za rešavanje problema? Pored toga, uticaj nasilja na decu u periodu njihovog razvoja svakako mora da predstavlja razlog za zabrinutost i oprez. Postoji mogućnost da neki oblici nasilja na televiziji štetno utiču na decu tako žto su mladi gledaoci u periodu odrastanja skloni da ih oponašaju. U skladu sa tim potrebno je voditi računa o terminima u kojima se emituju pojedine emisije. U cilju zaštite dece i istovremene ponude bogatog programa za sve uzraste, difuzeri treba da se potrude da, u ovom pogledu, uspostave ravnotežu. Svaki vid nasilja predstavlja povredu Ijudskog dostojanstva. Smisao programskih smernica treba da bude očuvanje i jačanje tog dostojanstva, tako da difuzer preuzme ulogu subjekta odgovornog za dostojanstveno izveštavanje i prikazivanje nasilja u svetu u kojem Ijudsko dostojanstvo svakodnevno gubi vrednosl. Stoga korektno

ZAKLJUČCI