RTV Teorija i praksa
ок. U slvari, teško mogu da te otpuste. Onda, ne mogu da te otpuste bez velikih komplikacija. Sklopiće neku vrstu ugovora, što znači neku vrstu sigurnosti. Za tih 7 godina dokažeš da nisi neki bezveznjak, da oni mogu da dozvole sebi da ti plaćaju čak i u slobodno vreme, da budu tolerantni, znaj u da si odgovoran čovek, i da to vreme i njihovo poverenje nećeš zloupotrebili, nego ćeš uradili nešto što je za njih važno, da ćeš stvorili, ako ništa, svoje ime koje će onda oni opet da naplate. R.V.: Da lipostoji dekan i koje su njegove obaveze? A.M.; Dekan ove škole u koju spadaju sve umetnosti je jedna crnkinja, doktor islorije umetnosti, koju postavlja grad, jer je to veoma važno mesto. Gradonačelnik postavi nju, kao neku vrstu komesara, i ona je dekan. Svaka od tih škola ima svog dekana, osim što ima ustaljene šefove-čermene. I svaka ta škola ima svog čermena. Ima tu još neka struktura koja rukovodi, ali ona je jedini dekan, i ona ima potpuno i ekskluzivno pravo da odlučuje. Posle tih 7 godina i angažovanja Ijudi - oni mogu da predlože što god hoće, oni mogu lo da argumenluju; ona zatvori vrata i pismom li javi, poštom, da li si primljen, zašto nisi primljen...ne objašnjava previše. To je prosto tako napravljeno da jedan odlučuje, i ona sc ponaša kao da je to njeno. Ona je doktor nauka. Neko mora i to da radi. Naravno, tu su ipak profesori ugledni, ona neće protiv njih, ona ne dozvoljava sebi da su upušta u diskusije sa tim Ijudima kad ona nešto argumentuje. Međutim, ipak je u njenim rukama finalna odluka. Svi misle da je to neko demokratsko pravo u toj demokraliji. To je, ipak, u rukama jednog čoveka i kako ona kaže tako je, nema Boga. R.V.: Kako se Vi tamo osećate? A.M.: Ima mnogo razloga da se osećam prijatno, da se osećam ponosno, da se osećam zadovoljno, zbog toga što sam se, prosto, presadio u najkompetenlniju sredinu. Smatra se da ko je tamo profesor, posle može da bude profesor bilo gde, ne samo u Americi, nego i u celom svetu. I to je prijatno i lepo, osećam da sam izučio neki zanal, da sam dosta naučio za ovo vreme u toj profesuri, ne na svom jeziku, na tuđem jeziku, i to u jednoj ogromnoj konkurenciji. Tu mi sedi 25 studenata i oni su platili dosta para, a novac strahovito poštuju. Njih ne zanimaju tvoji problemi, brige o Jugoslaviji, to što ti nemaš neke termine, što i ne znaš deo
65