Rustem i Suhrab

РУСТЕМ И СУХРАБ

49

Да нема њему равна коњаника, Да га се свако у Ирану боји!“

Тус оде с оним што поручи Каус, Све што је чуо Рустему изручи. А Рустем рече: „Којигод ме владар Досада себи изненада звао, Било је у рат или ради гозбе А Каус само у невољи зове!“ Па онда рече да седлају Рахша, Да коњаници спремају се у бој. Кад из шатора низ поље погледа, Опази Гива како путем прође И како Рахша сјајним седлом седла, А Гургин вели: „Хајде, бржебоље!“ Рехам му веже колан и буздован, Тус прикопчава копчама покровац, Све један другом говори: „Пожури!“ Кад Техемтен чу из шатора буку: „Ово је, рече, Ахриманска борба, Овај кијамет није од човека!“ Па брзо, метну на се тигровину И опаса се краљевским појасом, Узјаха Раша и пре него пође, Повери престо и круну Зевару. Рече му: „Даље не мичи одавле, Не слушај другог војводу сем мене! Испред њег његов барјак понесоше, Одјаха тако убојит и страшан. Чим стас Сухрабов угледа и уда, И силна прса ко у храброг Сама, Рече му: „Хајде овамо на страну Да окушамо срећу на мејдану!“ А Сухраб отра само дланом о длан, Па испред војске на мејдан изађе. Рустему рече: „Хајдемо на страну, Јер ми смо оба од боја јунаци! Иранци нека стоје и Туранци, Ја и ти сами, то је за бој доста! За тебе нема места на мејдану, Ти нећеш мојој одолети шаци.

РУСТЕМ Н СУХРАБ

1755

1760

1765

1775.

1780

1799