Rustem i Suhrab
ФИРДУСИ
(Стас ти је висок, али су ти плећа
И руке спале од година многих!“
Техемтен упре очи у младића,
Његова плећа, пест и стремен дуги
Па реће мило: „О младићу мили, 1795
Гроб је сух, хладан, а ваздух благ и врућ!
Стар јесам ал сам многи бојак био
И многу војску у боју разбио,
Од моје руке многи див погину,
А мене нико нигде не победи! 1800
Причекај док ме видиш на бојишту,
Не бој се змаја ако жив останеш!
Море и гора у боју ме виде,
А колико сам невоља задао
Туранској хорди, то и звезде знају! 1805
Ја сам сву земљу мачем подложио,
Ал' наспрам тебе имам смиловања,
Па нећу да те раставим са душом.
Ти ниси Турчин по лицу и расту
А немаш равна међу Иранцима!“ 1810 Кад зачу ове речи од Рустема,
Гану се срце Сухрабу спрам њега
Па проговори: „Да те питам нешто,
Све треба да ми по истини кажеш.
Све редом причај од кога си рода 1815
И обрадуј ме речима радосним!
Ја чврсто мислим да ти Рустем јеси
И да си лоза славнога Нирема!“
„Ја нисам Рустем одговор му даде,
Нити сам лоза Ниремова Сама. 1820
Јер он је вођа, а ја сам ситница.
Нит' имам круне, нит престола имам!“
Жухраб се нада па се разочара,
Пред очима му бели дан потамне.
СЕДАМНАЕСТО ПЕВАЊЕ.
Бој Рустема са Сухрабом.
Сухраб се крену с копљем на бојиште, 1825 А све мишљаше шта му мати рече.