Rustem i Suhrab

ФИРДУСИ

(Стас ти је висок, али су ти плећа

И руке спале од година многих!“

Техемтен упре очи у младића,

Његова плећа, пест и стремен дуги

Па реће мило: „О младићу мили, 1795

Гроб је сух, хладан, а ваздух благ и врућ!

Стар јесам ал сам многи бојак био

И многу војску у боју разбио,

Од моје руке многи див погину,

А мене нико нигде не победи! 1800

Причекај док ме видиш на бојишту,

Не бој се змаја ако жив останеш!

Море и гора у боју ме виде,

А колико сам невоља задао

Туранској хорди, то и звезде знају! 1805

Ја сам сву земљу мачем подложио,

Ал' наспрам тебе имам смиловања,

Па нећу да те раставим са душом.

Ти ниси Турчин по лицу и расту

А немаш равна међу Иранцима!“ 1810 Кад зачу ове речи од Рустема,

Гану се срце Сухрабу спрам њега

Па проговори: „Да те питам нешто,

Све треба да ми по истини кажеш.

Све редом причај од кога си рода 1815

И обрадуј ме речима радосним!

Ја чврсто мислим да ти Рустем јеси

И да си лоза славнога Нирема!“

„Ја нисам Рустем одговор му даде,

Нити сам лоза Ниремова Сама. 1820

Јер он је вођа, а ја сам ситница.

Нит' имам круне, нит престола имам!“

Жухраб се нада па се разочара,

Пред очима му бели дан потамне.

СЕДАМНАЕСТО ПЕВАЊЕ.

Бој Рустема са Сухрабом.

Сухраб се крену с копљем на бојиште, 1825 А све мишљаше шта му мати рече.