Rustem i Suhrab

РУСТЕМ И СУХРАБ

Прашљиве главе и образа влажних. Сухраб му рече: „То је од зла горе, Не помажу ти од очију сузе;

Не користи ти да се сам убијаш, Тако је било и морало бити!“

2370:

Кад жарко сунце са неба се склони,

А Техемтен се војсци не поврати, Двадесет крене опрезних ратника Да виде шта је било на бојишту. На бојном пољу два стајаху коња, Прашљива оба, а Рустема нема. Кад не видеше на освете пољу Слонова Тела да на коњу седи, Помисле одмах да је погинуо И одмах им се прекрену у глави. Па Кеј-Каусу дојавише журно, Да вељи престо без Рустема оста. Граја се зачу с краја на крај војске, Васцели свет се узбуни и диже. Краљ заповеди да трубе и бубњи Ударе и да војвода Тус дође, Па онда Каус војсци проговори: „Пошљите хитно једног дромедара, Да знамо шта је починио Сухраб, Да ли је Иран завио у црно. Ако је храбри Рустем погинуо, Ко ће му од нас на мејдан изаћи> Сви бисмо сложно на њег ударили Ил бисмо мејдан листом оставили!“ Кад наста ова у табору бука, Прозбори Сухраб Слоновиту Телу: „Пошто су моји часи одбројани, Други је сада положај Турака. Ако ме волиш, одговори краља, Да војску води противу Турака! (Они су само мојим потицајем Кренули према граници Ирана. Ја сам им дуго свашта обећаво, Многе и разне наде им уливо. Откуд сам знао, о јуначе славни,

РУСТЕМ М СУХРАБ

2380:

2385

2890

2395

2405