Rustem i Suhrab

64

ФИРДУСИ

Да чисто сунце макнеш с лица земље Мој отац ће се теби осветити, Кад види да је мој јастук од земље! Од оних славних и гордих јунака Јавиће који Рустему зле гласе; 2380 Убијен лежи Сухраб и одбачен, А све је хтео да тебе пронађе!“

Кад Рустем зачу, сав се запрепасти, Пред очима му цели свет поцрне. Тело и снага посве га издаде, 9335 Клону и паде без знања и свести. Кад себи дође, упита младића, Све јецајући, тешко јаучући: „А какве имаш знаке од Рустема2 (Не спомињб се међу јунацима!) 2340 Јер ја сам Рустем, проклето ми име Нек Дестан седне да ме оплакује!“ У вриску удри, а крв му узавре, Почупа косу и нададе вику. Кад Сухраб виде како Рустем жали, 2345 У глави му се за час занесвести, Па онда рече: „Ако си ти Рустем, Уби ме лудо, од зле ћуди своје! ја сам те много на то наводио, Ал тебе љубав ни мрве не гану. 2350: Сад скини копчу са оклопа мога, Погледај голо ово светло тело! Кад бубањ јекну испред мојих врата, Дође ми мати крвавих образа, Препукла срца због одласка мога; 2355 Овај ми оникс под пазухо свеза: „Ово је, рече, спомен од твог оца, Чувај га добро, требати ти може Сад -оникс треба, али после боја, Кад синак паде на очеве очи!“ 2360 Чим Рустем виде оникс под панциром, Све рухо одмах на себи раздера, Па врисну: „Ја те убих својом руком, Јуначе храбри, кога свагде хвале!“ Леваше сузе и чупаше- косу, 2365.

О