Šećerna bolest (diabetes mellitus) i njeno moderno lečenje

МТ. Инзулин и слични лекови.

Прије 5 година на университету у Торонту американски клиничари: Бантинг, Кампбел и Бест пронашли су оно, што су многи лекари деценијама (све од епохалног проналаска проф. Минковског, да је панкреас тако важан код диабетеса) без успеха тражили. Нашли су начин изолирања, оне материје, која се налази у панкреасу у горе описаним ћелијицама и која смањује шећер у крви. Препарат начињен из те материје као лек су назвали: Инзулин.

Као код свих медицинских новитета било је у почетку најравличнијих мишлења о томе проналаску.

Неки су говорили, да није могуће пронаћи поуздано срество против оне болести, којој ни прави узрок још није сигурно откривен. Да инзулин потпомаже рад гуштераче, то се уопште признаје; али и ако гуштерача игра најглавнију улогу код диабетеса, није она једини, има још и других важних органа (види горе).

Многи су лекари још до скора страховали, да не би случајно прекорачили дозирање инзулина те на тај начин смањили шећер у крви више, него ли је потребно. Тај страх је разумљив, јег би у том случају попустила и најпотребнија телесна енергија, без које се не може живети. Догађало се, да шећер у крви после јачег дозирања инзулина спадне далеко испод нормале (0,10%) и болесници су падали у бесвесно стање са тешким дисањем, грчевима, слабим пулвом и т. д. Ово се стање зове хипогликемија, а то значи, да је у крви сувише опао нормални квантитет шећера (од прилике 0,7 гр у једном литру крви а каткада још мање). Те бојазни сада више нема, јер се испитивањем мокраће и крви тачно може установити, колико се јединица“) инвулина сме дати а осим тога се лако даје отклонити та опасност пићем или убризгавањем шећерног раствора и других медикамената. Наравно, да се лечење код нових, непознатих болесника увек отпочиње само са мањим, потпуно неопасним дозама.

Брзо се је увидело, да су енглески професори Зсегт1побоп пи Вау115 имали потпуно право, кад су већ у првој

%) Дозирање инзулина се рачуна према тачним налазима, како је исти деловао на опадање шећера у крви код здравог кунића.