Šećerna bolest (diabetes mellitus) i njeno moderno lečenje

18 '

години употребе инзулина рекли, да је тај проналазак једно

од највећих медецинских открића последних деценија. То је данас већ неоспорна истина, коју ни један лекар не негира. —

Ипак се до данас нису сви стручнаци сложили у питању, да ли да се инзулин употребљује код свакога диабетеса или само у тежим случајевима. Неки лекари га употребљују само код најтежих болесника а други не само и код најлакших него и код оних људи, који немају ни најмањих трагова шећерне болести него им је потребно само да одебљају (малокрвне особе без апетита, са слабим желудцем и т.д.), где су се такођер каткада прилично добри успеси могли установити (Тозш ттаввкит).

Данас је већина лекара гледишта, да инзулин треба употребљавати нарочито у следећим случајевима: :

1. Код веома тешких болесника. Ако се покажу знакови т. 8. диабетичне коме (губљење свести усљед навале киселина у крви) мора се употребити инзулин, јер је то данас једини начин, којим се болесник може спасти.

2. У случајевима диабетеса код деце. Прије проналаска, инвулина су деца од те болести бев изнимке умирала а данас живе веома тешки случајеви већ годинама и релативно се добро осећају. Њихова је судбина према свим изгледима та, да морају добивати инзулин све док су живи.

3. Код компликација, на прстима руку и ногу (гангрена) те

код разних хитних хируршких операција на диабетичарима.

А. Код теже упале нерава (разне неуралгије), сврбежа, екцема, ћирева и т. д. на диабетичној подлози, код којих се другим начином не може постићи успех.

5. Код свих болесника, који су сувише ослабили, те не могу другим лечењем никако да се опораве, особито ако се појавила у мокраћи киселина у јачој мери (ацетосирћетна киселина,

ацетон и др.). Ту се може постићи, да болесник увима у се много |

више хране без опасности него иначе.

Инзулин се мора убризгавати под кожу или у вене, јер су сви покушаји давања истога кров уста остали безуспешни. —

На кратко време после проналаска. инзулина проф. Сингер у Бечу је објавио, да му је успело постићи врло добре ревултате код лечења шећерне болести убризгавањем разних препарата беланчевине (т. 8. парентерална терапија беланчевином по проф. Шмидту, која се код разних других болести већ дуже времена са успехом употребљује). Већина стручњака је

противна томе начину лечења, јер не виде успеха. Међутим има

лекара, који се о овом лечењу повољно изражавају. Други новији препарат је т. 8. Синталин (Проф. Франк, Бреслава), који се даје као лек кроз уста и који имаде слично

дејство као инзулин само у много слабијој мери. Ово срество. имаде ту ману, да често проузрокује лаке грчеве у цревима, |

који се пак могу паралисати са истодобним давањем т. 8. Дехолина .