Seljački kredit : fakta, misli, kritika

168

у Словеначкој, брзо иступили из владе. Те две околности биће вероватан разлог да су се исти политичари, који су се пре тога живо интересовали за пројекат закона о пољопривредном кредиту, дезинтересовали за његово извођење.

Од свих питања која су убачена у дискусију поводом тога закона најважније је оно, дал је он одиста заснован на задружној идеји ил: није. Његове присталице тврде да јесте, указутући на чињеницу да се он заснива на месним и обласним задругама. Тврђење је формално тачно, али материјално не и тиме долазимо на пнтање о непријатељству државе, које се манифестује у Закону на два начина: негативно и позитивно. Што се тиче негативно изражаеног непријатељства треба имати у виду да закон има намеру да изгради ново задругарство. Самим тим оно руши постојеће, забрањујући пре свега задругарима, који припадају и другим задругама, да се послуже кредитом и забрањујући даље обласним задругама да кредитирају ма коју другу задругу сем оне која припада том новом организму. Закон руши даље постојеће задругарство многобројним претераним и неоправданим привилегијама, којима је снабдевено то државно задругарство. Оно је тиме добило много преимућности према осталим задругама, нарочито у односу према дужницима, који се уопште не могу извући из обавезе. То је пак врло важно за доцније кад се буде развио посао улога Ha штедњу, јер је ван сваке сумње да задругарство, снабдевено овако великим привилегијама, према дужнику, пружа правно највеће гарантије повериоцу. Држава најзад руши постојеће задругарство и тиме што га искључује од кредита из народних средстава, кредита који према висини камате (3—4%) представља поклон задругарима.

Држава једно задругарство ствара, а друго руши, салдо ће бити: рушење задругарства уоп“ ште. Задругарство се не подиже преко ноћи. За однеговати здраву задругу често је потребно

1 1