Seljački kredit : fakta, misli, kritika

180

коли ревизора задруга неисцрпна су ризница. оваквих недела. Та слабост у задругарству утиче по све штетно на испуњавање његових зада-. така“. (стр. 63). _

О надзорном одбору вели, да он постоји. онде, где је у њему свештеник или учитељ. „Иначе урађено је оно и онако, како је урадио управни одбор . с

Код оваквог стања није чудо, да задруге на пр. врло мало прикупљају капитале, а много троше. Има случајева, да кредитна задруга има вишка 5000 дин., а плаћа секретара 500 динара месечно; да набављачка задруга има уштеде 11.000 дин. а плаћа магационера и књиговођу 1.200 дин. месечно. Главни Савез је годинама неуморно сузбијао та зла. Он је штампао стотине књига о задружним питањима, али је прођа њихова бедна. Услед тога се покушавало и усменим поучавањем и обавештењем преко изасланика, али су те скупове највише похађали свештеници и учитељи. И данас има задужног апарата, који је све гори. „Они су расејани по целој земљи и додирују се са добрим задругама. Они су опасност по задруге, као свака зараза.

Ето, то је слика, коју нам пружа човек, чија је амбиција везана за успех задругарства и који би, следствено, имао рачуна да ствари лепше представи. М сувише је песимистичан тон његовог целокупног излагања стања задругарства. Он уочава добро и узроке. Нарочито удара гласом на неписменост сељакову. То је тачно. Не може задругарство да успева међ неписме“ ним људма. Могло би, само под једним условом: да секретар одн. књиговођа, т.ј. функционер буде на висини. Кад би свака задруга имала за секретара човека, који је скроз поштен и који је прожет љубвљу према задругарству, онда ди успех био обезбеђен и то максималан. Тиме долазимо понова на питање о узроцима успеха клерикалних задруга.

Претходно да нагласимо, да је код свију н моралних и течевинских скупина главни и судбоносни орган не скупштина, не надзорни одбор,