Seljački kredit : fakta, misli, kritika

181

не управа, већ функционер. Судбина акц. друштва лежи у рукама директора. Судбина државе у рукама министара, а не Парламента. Онај, који има да обавља текући посао, макар и чисто технички, тај је главно лице у удружењу. Функпионерство је постало данас велики социјолошки проблем. Оно је то код државе одавна, оно је на пр. код нас и данас, и данас се у свима декларацијама владе и политичких фактора говори о чиновништву. Ново је и необично, (али сасвим логички) да је функционерство главни проблем и код приватних корпорација. Али је тачно. Има маса примера у свету, да су поједина велика предузећ учинила одличне напретке или назатке захваљујући једино баш главном чиновнику, (Ратенау, Фирстенберг и тд...

То у толико важи код задруге, где чланови не само да нису вољни да се посвете задружним питањима, већ нису ни у стању да то ураде. „Сеоски свештеник је дуго времена једино писмено и најинтелегентније створење на селу. То је и учитељ. Али је њихов позив — по дефиницији — различан. Учитељ је чиновник, који преко закона нема никаквих обавеза. Он је, после свршенога рада, обичан грађанин. Од његове добре воље зависи, хоће ли се бавити општим стварима. Свештеник је слуга Божји. Он је проповедник верскога морала, а овај је сав алтруистички. Дај све сиротињи, не брини се за сутра, бринуће се бог; ако те удари по једном образу, пружи и други и тд. То је оно, што хришћанско свештенство проповеда народу, и дан дањи, — пошто се хришћанска догма још није изменила. И природно је, да онај, који неуморно проповеда пожртвовавање на земљи, и живот на оном свету, претходи примером. Он треба да је на расположењу целом свету у свако доба дана и ноћи. Треба да је, али није. Није и не може да буде. Много је строг морални кодекс хришћански! Али је разна мера, у којој свештеници одступају од њега. Не може се рећи, да је католички свештеник најморалнији, али су о6-