Seljački kredit : fakta, misli, kritika

182

јективне околности његовог живота такве, даје он ипак најбољи. Протестанска црква је и сувише лајицизирала и рационализирала свештеника. Она је метафизичку страну верских обреда свела на најмању меру, и највише апелује на здрав разум. Католичка црква је сачувала сву церемонију, све оно, што тако силно дејствује на машту простог човека. И што је најглавније она је забранила свештенику породицу, и тиме га бацила у службу пастве. Католички свештеник је у врло живом додиру са својим парохијанима. Он највише ради на општим стварима. И због тога је он најбо. љи функционер задруге. Сеоска задруга је најбоље поље, на коме ће он да се стави у службу општности. Будући без породице, он је мање похлепан за новцем, тиме је мање искушење. Поред тога, ниједна вера нема тако чврсту организацију као католичка. Свештеник је под строгом контролом ; целокупном његовом раду. То је једна гарантија више за исправан рад. А исправност у раду функционера је ако не једини, а оно битни услов за успех задруге.

То признаје и г. Аврамовић. „Остају још секретар, књиговођ, магационер, чије су функције најважније за оне, који имају посао са задругом. Они су управо радни апарат. Наш народ не двоји службу од власти. Васпитаван увек да осети притисак власти, кадгод има каква посла и с начелником и с практикантом, па чак и са пандуром, он то осећање преноси на све, који седе по канцеларијама, па и на задру жне фу нкционере. Мако их је он сам бирао и ако су они у служби задруге, и ако они немају никакве власти: да протерују, кажњавају, затварају, многи задругари излазе пред њих с осећањем зебње“ (стр. 64).

И у вези с тим, вели у другој књизи г. Аврамовић, („Тридесет година...“): Појаве учитеља у већем броју у задругама, појаве млађих и интелегентнијих свештеника, који су одбацили манире старијих свештеничких генерација, и