Seljački kredit : fakta, misli, kritika

188

"задругарства, они су за масе у задругарству оваплоћење задружне идеје. Они су потребни задругарству. Кад се ствар посматра са гледишта интереса задругарства онда се не види разлог њиховог избацивања.

Главном Савезу се пребацује, да је волумен кредитних послова, врло мали; исто тако обрт по" рачуну заједничких набавки, као и заједничке продаје и прераде. Може бити, да је код кредитних послова било нешто уздрхжљивости код управе; али су финансиска средства нашег задругарства које је једино у свету остављено само себи, — у крајевима веома сиромашним капиталом — врло ограничена. Ту се не може очекивати никакав полет. Наш сељачки народ није имао излишног капитала, да га повери задругама. Потпуно је оправдано гледиште да је кредитна задруга најпримитивнији облик задругарства, и да се има да тежи његовој интензификацији и интеграцији. Преко заједничке куповине и продаје има да се иде заједничкој преради. С интеграцијом задруге про-, гресивно расте потреба за капиталом; а њега. није било ни за кредитне операције. За то је потребно у осталом и јако домаће тржиште. То је врло тежак задатак. Има много примера, да је задруга пошла ка кооперативној производњи па се задржала на набавци. Статистика показује, да се скоро половина задруга у Словеначкој баве прерадом. Међутим г. А. Варга вели: „Врло је проблематично, у колико су млекарске, винарско-виноградарске, рибарске, уљарске итд задруге одиста произодне... Већина су стварно продајне задруге... Од електрана само неколико производе струју; већина само набавља струју из најближег струјовода.... Међу сточарским задругама, тешко је која селекциска задруга“). Он тврди, да се наше задругарство налази у нај-

1) Осврт па наш земљорадничко-задругарски покрет на основи најповијих статнетичких шодатака, — Београл, 1928. стр. 78.