Seljački kredit : fakta, misli, kritika

189

прпмитивнијој фази. А управама словеначких задружних севеза не могу се учинити прекори, који се чине београдским.

Г. В. Ђорђевић не може. порицати кризу месне задруге, како је она изложена у глави „O 0 болести задругарства“. Тамо

ема газде, нема контроле, нема техничког 0с06ља. Још се краде и расипа. Таква се задруга не сме упуштати ни у какве компликованије послове, она треба да остане не најпримитивнија, на кредитним, јер је ту контрола најлакша. У историји задругарства има много примера за то, да се убрзана интеграција завршила банкротирањем задруга у маси. Не треба да идемо далеко. На већ поменутој годишњој скупштини у Сплиту тврдило се, да су задруге у кризи услед имобилизације капитала у нерентабилним трговинским и индустриским предузећима.

За онога ко познаје економску функцију задругарства — нарочито у земљи лилипутанског поседа и газдинства — стање у Главном Савезу београдском је судбоносно по нашу народну привреду. Ма колико се обе стране јогуниле једини је излаз споразум. Обе групе имају у својим одборима азадружног елемента, људи, од којих задругарство није имало никакве вајде, нити ће имати, — људи, који само још могу да примају, а ништа да дају. Нека обе стране одбаце тај баласт, па је споразум врло лака ствар. Једна страна мора да покуша, макари посредно, да се споразуме с другом. Ако то не ураде, понеће пред историјом ону исту одговорност, коју носе наши политичари за стање у земљи.

Кад човек посматра списак свију главних савеза (а тамо нису сви: на пр.: средишна позајмионица), и рад њихов, добија утисак, да међ

главним савезима влада опаснији сепаратизам, не међ најсепаратистичније расположеним политичарима. Свуда се сусреће тенденција распарча-