Seljački kredit : fakta, misli, kritika

190

вања. Свака покрајина хоће да. има свој савез, односно у свакој покрајини, има људи, који хоће задружни федерализам. Нико не испушта из руку власт, моћ и утицај, који је једном стекао. Изгледа, да је федерализам задружна чињеница, са којом се мора рачунати. А то је велико зло.

1919. састали су се сви савези, да већају о спајању. Нико их на то није гонио, али да се створи једна јединствена организација свију задруга истог система и истих начела тако је нешто природно, да се нико није могао да брани од позива. Дошло се на већање и одлучено је, да се „васпостави однос „међусобног обавештавања H заједничке заштите“. М то је све! За заједничке набавке, продаје, прераду није још био припремљен терен. Па чак ни за заједничко финансирање! Још није припремљен терен, управо данас мање но пре десет година.

И тако имамо жалосну и нигде у свету невиђену појаву, да словеначко задругарство даје преко 100 мил. дин. непотребних својој банци на приплод, га ова пак на зајам трговини и индустрији, и то са 8—10%, док остало задругарство у истој земљи, истог спстема, оскудева у капиталу, што се најбоље огледа у висини каматне стопе активних задружних послова, која износи 12% у Србији, 14% у Војводинп, 15% у Далмацији, 17% у Хрватској ин 20% y Босни п Херцеговини!

Неће или не сме задруга у Љубљани да повери свој новац сестри у Београду, Загребу, Сарајеву. Па како је основна идеја задругарства самспомоћ, онда не треба задруге да се чуде; ако им, на њихово мољакање, одговори држава: „врачу, помози се сам“!

Нема права задругарство, које се на једној страни гуши у новцу, а на другој у оскудици новца, да тражи помоћ од државе. И кад би држава била према задругарству партија а не ћерка, она би нашем задругарству могла да ускрати кредит. Кад би државна брига о задру-