Seljački kredit : fakta, misli, kritika

23

текли новац често куповао и оно што му не треба. Природна је ствар да је куповао и оно што му треба, а то је инвентар. Истина је да је сељака изненадио велики пад цена у 1926. г. и да је сељаку као нееластичном и конзервативном било врло тешко да се нађе у тој новој ситуацији. Лако је могуће да су се многи од њих мало и задужили, одржавајући дотадањи ниво живота, али и то је малог обима.

Постоји јака задуженост, па можда и презадуженост, у неколико округа око Београда и вароши на Дунаву и Сави која је постојала и пре рата. О зеленашима у Обреновцу, Убу, Младеновцу, Сопоту, Аранђеловцу било је врло много писано пре рата. Г. Сандић поставља питање: како је то могућно да сељак буде задужен око вароши, кад је ноторна ствар, да се у околини вароши најбоље уновчују производи пољопривреде, и надовезује на то, да ипак сгање сељака мора бити бедно кад је и поред тога пао у дугове. Одговор на питање г. Сандића није тежак. Има две могућности да се сељак задужи јаче око вароши. Оне леже у чињеници да додир сељака са вароши врши једну врсту револуције над њим и то у двојаком смислу: а) психолошком и 6) економском.

Ад а.) Човек је мајмун. Културни напредак састоји се у подражавању сиромашних класа богатијим. Сељак је необично конзервативан, али не постоји конзервативност, која је у стању да се бори са искушењем лепшег и пријатнијег живота, који сељак свакодневно посматра у вароши. Сељак не уме да калкулира, он лако може да упадне у издатке који премашују његове приходе.

А4 6.) Варош утиче на избор и систем културе у пољопривреди. Све се више напушта зрнаста храна, а све више шири производња добара која се тешко транспортују на далеко, а која варош много троши и добро плаћа. Та трансформација културе захтева капитал и пољопривреда у околини вароши је интензивнија, следствено много више ради с капиталом но