Seljački kredit : fakta, misli, kritika

24

она која је далеко од вароши. У натуралној привреди задужује се сељак само за потрошне циљеве, а у новчаној привреди и за производне. То је случај са сељаком око вароши. Сељак није трговац, не уме да рачуна и често се превари при тој рачуници. Дугови су за сељака велика опасност. Због тога је доиста честа појава да они сељаци, који су први дошли у додир са вароши, подлегну, и тек се на њиховим рушевинама подиже нова, интензивна и рентабилна пољопривреда. Из свега овога излази да наш сељак, а под тим разумем наравно целу нашу државу, није имао ни потребе ни могућности да уђе у велике дугове. То потврђује уосталом и само Министарство Пољопривреде својим подацима, као и сви остали „заштитници“ презадуженог сељака. Већ је на првој анкети Министарства Пољопривреде указано да дугови од три милијарде динара за целокупну пољопривреду Југославије нису никакав терет. Идеју треба даље разраднти. При том треба констатовати, да је велики део тих дугова закључен под необично повољним условима.

На пример, сељаци у Словеначкој плаћају камату 5—10% највише, а сељачки дугови у Словеначкој износе 6—700 милиона динара. Ми у осталим крајевима није камата несносна. Тако излази да, баш по податцима Министарства, нема ни неколико стотина милиона динара дугова, који прете да упропасте сељака. Необичан је начин резоновања наших политичара 0 дугу пољопривреде од три милијарде динара. Ланци у економским питањима, они су с патосом узвикнули: три милијарде динара дугује наша пољопривреда! Познаваоци економских питања на то би казали да стање наше пољопривреде стоји врло рђаво, кад она није могла да се задужи више од три милијарде динара, јер без кредита, као што је већ казано, нема интензифицирања пољопривреде.