Seljački kredit : fakta, misli, kritika

35

кредита: Може се мислити- са каквим је одушевљењем: дочекан пионир задружног покрета г.. Мика; Аврамовић. Држава се била чак одлучила и на једну малу помоћ задругама све донде док је била једна радикална странка, али са појавом самосталаца Главни Савез Земљорадничких Задруга нашао се у положају детета, око кога. се отимају две мајке, — наравно да је дете најгоре прошло: |

Од секуларног значаја је у историји пољопривреде код нас Закон O Пољопривредном. Кредиту од 12. јуна 1925. године. Фалило је десет година па да се наврши једно столеће, од како. је Србија почела да се брине за сељака, па да се појави једини могућан начин решења тога питања: организација пољопривредног кредита. М што: је још много повољније, то је да је изабрана задружна база. Данас су пуне три године, од како је тај закон номинално ступио: у живот и тек је ових дана почео да мрда једном ногом и: једном руком. Његов духовни отац г. Д-р В. Стојковић тврдио је у „Политици“ од 17. маја т. г. да је томе крив цеосвет, јер је цео свет против тога закона, а наиме: држава, Савез Земљорадничких Задруга и. сељачке странке: „Само пољопривредник није против њега“, вели г. Д-р Стојковић. Последње · је тврђење врло оригинално. Истина у другом свету сељака представљају Земљорадничке Коморе, али по нашем позитивном законодавству сматра се Савез: Земљорадничких Задруга за. представника сељака. Можда би се тој закон: ској фикцији могло штогод и да замери, али је свакако више но. чудновато тврђење, да ни држава, ни сељачке странке не представљају сељака. Тешко је рећи да је сељак против закона о пољопривредном кредиту, али свакако да: није ни за. Он је за кредит, а то још није доживео од дирекције за пољопривредни кредит. А анимозност државе против закона о пољопривредном кредиту заснива г. Д-р Стојковић. на чињеници, да се она није одазвала својим о-