Seljački kredit : fakta, misli, kritika

799)

бавезама по закону. Истина је да су наши владајући кругови срдачно изврдавали ту своју 0бавезу, али су имали и право. Дирекција је била створена на један начин, који јој је онемогућавао функционисање за дуже време. Створена је само врховна инстанција, а средња и најниже имале су тек да се створе.

IX.

Критика Закона о Пољопривредном Кредиту од 12. јуна 2925. године.

Закон о Пољопривредном Кредиту је узео задружну базу за месне и обласне органе. Као што знамо први су постојали у нашој земљи и то у импозантном броју. Постојала је вертикална организација, истина већином без обласних, већ у непосредној вези између месних 32: друга и главног савеза. Било је дакле очекивати, да држава, чија је главна функција у новој организацији пољопривредног кредита била стварање потребног капитала, усвоји већ постојећу мрежу и у њој сагради и дотера оно што би, по општем уверењу, било потребно. Насупрот томе закон о пољопривредном кредиту ствара организацију у трострукој инстанцији прелазећи преко постојећих задруга, као да их и нема, и условљавајући деобу државних средстава стварањем нових месних задруга. Образложење овога поступка налазимо у делу г. Д-р В. Стојковића, које је већ поменуто, а у следећим реченицама:

„Садашњи Савези Земљорадничких Задруга већином носе обележје или племена, коме њихови чланови припадају, или вере,-коју њихови чланови исповедају, или чак по неки и политике односно странке, које су њихови чланови поборници — не водећи рачуна још о ненационалним савезима и њиховим задругама, којих такође има у нашој земљи. Ако би се сада држа-