Seljanka

а

кровом каоу мајчином трбуху али ти знаш да ја имам своју кућу. — Да ниси рад, синко, да се окућариш»... Ако је то,

да ти сад платим. Нећу сад, газда Перо!... Него како код тебе раде мајстори, како би било да и погодиш да оправе и моју

кућицу“... — "Оћу, сине! — Ал' сасвим да је оправе! — Са-

свим, да буде као нова!... "Оће ли бити доста пара. Још ће и претећи!... Нећеш потрошити ви половину. Још ћу да је по: кријем и црепом!... Ради се завртеше сузе у очима... Његова

кућица, па још црепом покривена!... Па још ћему остати парг!..

Па шта онда овај свет виче: тешко стећи7... И још нешто,

газда Петре! — Шта синкор — да ми даш једног дана Гојка

пошто изоремо — да претресем ограду на авлији. 'Оћу синко!

Даћу још и прошћа и прућа... А кад мислиш свадбовати, да те бар окућим ка рођеног синар... Тамо, после!,. Кад све

уредим вели Раде, а срце му бије... А јеси нашо цуруг... Го-

рела му је реч на уснама. али не смеде изрећи, него рече:

Нисам још. — Добро, синко, а ти меркај. Само пази!... Немој да се залетиш!... Ти си вредан и паметан. У теби је пуно

вруће проје! Немој какву рђу! — Неђу рђу, газда Петре,

нећу рђу!... — Добро синко. Сутра ћу се погодити с мајсторима. Рада изаће. Сузе радости лиле су низ његове једре 06разе. То беше више него што је замишљао... На вратима се сукоби са Миљаном. — Миљо! Ај! — Куд ћеш» — 'Оћу тати Чујеш, кад изиђеш, морам да говорим нешто с тобом. Ја ћу бити у дворишту. Миљана. — Шта си ме зваор да те нешто

запитам. — А шта» Да ово који дан — кад оградим баштицу или моје кућице — да ми посејеш босиљком. — Штар.. Ти

'оћеш да изађеш онда од нас» — Нећу! Па што ће ти боси-

љак» — Волим босиљак и волим овај... да га ти посејеш! —

Добро "оћу! — Е, 'вала ти!.. до неба ти 'вала! викну они

погледа у небо. Па онда наже и побеже у воће...

Газда Петар одмах, сутра дан, погоди мајсторе, да Радину кућу оправе. Он се прими и да их храни. Погодба беше угљављена за шест дуката. Весео је Раде, нигде се не стањује. Непрестано трчи и ради. МИ чему се није ни чудити избегава сваког, све воли да је сам.. Обично побегне у њиву. Ту се завуче у какву честу. Око њега буја раскошна природа, а он се замисли, или узме двојнице те свира. Кад свршише орбу, он поче с Гојком да претреса ограду око своје авлије. Видели су сви укућани да је наумио да их остави. Имао је две њивице, па је и њих поорао и засејао. У свему беше му на руци газда Петар. Он му је дао у семе и плуг

и све џабе... Копају ровић, док га тек Гојко упита: — Славе ти, Радо, ти 'оћеш да изиђеш у своју кућу — Ја! — То је _ добро. Истина мени је жао, — а и свима је што нас остављаш, али то је добро!.. Па 'оћеш да се женишр — ЈАа!...

А коју ћеш» упита Гојко, па се наслони на будак и загледа