Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

82 | с Лорнес Стерн Али сиромах граф де Б“ падеу исту заблуду. ЈЕ! Мопзгиг, е51-И Уопско повика граф — Је Је 5ш5, рекох ја, — Уош52 — Мог — тог ди а: Рћоппеиг де чбиз рамег, Мопзгешт !е Сотге. — Моп [ргги! рече он загрливши ме — ИУош5 2165 Уопск>) Одмах нато граф метну у џеп Шекспира и остави ме самог у соби.

ПУТНИ ЛИСТ. - БВЕРСАЉ,

Нисам могао појмити, што граф де Б“ оде тако нагло из собе, а још мање сам могао појмити, што је метнуо Шекспира у џеп. — Тајне које се саме морају одгоненуши не вреде губишка времена које се ушроши на домишљање о њима; боље је читати Шекспира; еле узевши Много вике низашшо одмах се преместих са столице, на којој сам седео, у Месину у Сицилији и толико се занех Дон 'Педром и Бенедиктом и Беатричом, да нисам ни мислио на Версаљ, графа или путни лист,

Драга гипкости човечјег духа, кад је он у стању од једном подати се варци која извара тешке тренутке ишчекивања и брше! — (Одавно одавно били би ми избројани дани, да нисам већи део њих ходио по том чаробном тлу, Кад ми је пут храпав за ноге или стрмен за снагу, сврнем с њега на коју меку. кадивену путању, коју ми је машт« посула ружиним пупољцима од милине; па пошто прођем мало њоме, вратим се ојачан и освежен, Кал ме јади сколе, па се на белом свету нехам где склонити, ударим новим правцем; — оставим свет, —_ и почем су ми елпсејска поља познатија од неба, то изнудим, као Енеј, себи улазак у њих, — гледам га како се срета са сетном сенком своје остављене Дидоне, и нисам се упознао; — гледам како увреБена душа махне главом и ћутећи се обрће од проузроковаоца своје патње и срамоте; — моји се осећаји губе у њеним и у оним нежностима због којих сам се навикао да је жалим, кад сам биоу школи,

~

—_- „Главом“ — „Ви"2 — „Ја“

) А господин је Јорик #" фе". — „Господе

који имам част говорити свама господине тра Боже, ви сте Јорик7"