Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

(Сентиментално путовање 85

сам све, рекох му, што потврђује то. — Угаттет, рече граф, /25 Ргапсала 5оп! роџ5л) — До претераности, одговорих ја.

Графу застаде код речи прешераносш! По њему се под њом више подразумевало него што сам ја рекао. Бранио сам се подуже како сам могао против тога, — Он није попуштао, да ја имам неку примисао, и наваљивао је да је слободно искажем.

— Ја мислим, Мопчјешгје Сотје, рекох му, да човек има известан опсег, као и какав инструмент; и да друштени и други обзири имају редом прилике за сваки кључ у њему; еле ако дакле почнете неки глас сувише високо или сувише ниско, наступиће празнина у горњем или доњем делу, ред у складу неће се испунити, Граф де Б““ није се разумевао у музици, те зажели да му то објасним некако друкчије, УглаБен народ, драги мој графе, рекох му, задужиће сваког: а поврх тога, уљудност сама по себи, као лепи спол, има толико дражи, да се не може превалити преко срца па рећи да ће од ње потећи зло; међутим, м мислим, има извесна граница савршености до које је човек, уопште узевши, кадар достићи: — ако је пређе, он пре мења особине него што их стиче. Не упуштам се да кажем колико се ово односи на Французе, поводом ствари о којој говоримо; — али ако би се десило Енглезима, у напредовању њихове углађености, да достигну ону учтивост којом се одликују Французи; ако-не бисмо при том изгубили /0роб тезе аи согигт, која наводи људе на човекољубиве поступке пре него на предусретљиве — изгубили бисмо бар ону разговетну разноликост и оригиналност нарави, што их одваја не само једног од другог него приде и од целог осталог света.

Имао сам у џепу неколико шилинга краља Виљема, углачаних као стакло; и предвиђајући да ће ми устребати да очигледно представим своју претпоставку, узех их у руку, кад дођох довде:—

Погледајте, Мопзјешг је Соте, рекох, уставши и положивши их на сто пред њега, — звецкајући и

1) „У истину, Французи су углађени,"