Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

86 Лоренс Стерн

трљајући се један од другог неких седамдесет година у џепу час овог час оног, они су постали толико једнаки да једва можете разликовати један шилинг од другог, 5

Енглези, као стари новац, ван течаја, пролазе_ ћи кроз мало руку, одржавају првобитни ков, који им је дала танана рука природина; — они нису пол руком тако пријатни — али у замену, натпис је тако читак, да на први поглед видите чију слику и име носе. — А Французи, Мопзјешг је Соп!“, додалох (желећи ублажити што рекох), имају толико одлика, да се могу лишити ове:— онису часни, срчани, племенити, оштроумни и складни даим пара под небом нема; — ако имају какву ману — одвише су озбиљни.

— Моп леш! викну граф, уставши са столице.

— Магз пош5 р!тхатег, рече он, поправљајући свој узвик, — Ја бејах ставио руку на груди, па са свом важном збиљом стадох га уверавати, да је то моје утврђено мишљење.

Граф рече да му је веома жао, што не може остати да чује моје разлоге, али је позван у овај сахат на ручак код Опис де Ст“,

Али ако вам није далеко до Версаља да повечерате са мном, молим вас, да ми, пре него што одете из Француске, учините задовољство да видим да сте променили мишљење — или на који га начин браните. (Само, ако га браните, Мопчеиг Аполага, рече он, морате то чинити свом својом силом, јер имате цео свет против себе. — Обећам графу, да ће ми бити част вечерати код њега, пре него што се кренем за Италију, па се опростим.

ИСКУШЕЊЕ, у ПАРИЗ. Кад сиђох пред гостионицу, вратар ми рече, да

је нека млада женска, носећи једну кутију, мало час питала за мене, — Не знам, рече вратар, да ли је