Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

(Сентиментално путовање 87

отишла или није. Узех од њега кључ од своје собе и пођох уза степенице, а кад ми остаде још десетак степена до прага пред мојом собом, сретох је како лако силази,

То је била лепа /Ше де сћатфте с којом сам се шетао кејем де Сопн: — Мадате де [="", била ју је послала са неком наруџбином некој тагстапае де тоде», на корак два од хотела де Модепе; па како сам ја пропустио да је одем поздравити, била јој је рекла да се распита, да не будем отишао из Париза; те ако је тако, да нисам оставио какво писмо за њу,

Почем је лепа је ае сћатдте била тако близу мојих врата, то се она врати и уђе у собу са мном на тренутак два, пок је не напишем писамце.

Било је нежно тихо вече крајем месеца маја првене као вишња завесе на прозорима, (исте боје као и на постељи), биле су сасвим навучене; — сунце је залазило и одсјајкивало је кроз њих тако ватрено на лице лепе јШе де сћатбте — учини ми се, поруменела је; — па и сам поруменех, кад ми се то учини; — били смо потпуно сами; и то ми натера нову румен пре него што прва би и прође,

Има нека врста угодљиве упола грешничке румени,

где је крв већи кривац од човека; — срце ја плаховито шаље а врлина лети за њом — не да је позове натраг, него да начини осећај још слађи живцима; — она јој се- придружује.

Али нећу да описујем то; — осетих најпре у себи нешто што није у строгом складу са лекцијом о врлини коју сам јој очитао прексиноћ. — Тражио сам неких пет минута лист хартије; — знао сам да та немам. — Дочепам перо. — Оставим га — рука

ми дрхти: враг је ушао у мене,

Знам као и сваки други, да је враг противник који побегне од нас, ако му са одупремо; — али ја му се.уопште ретко одупирем: из страха да ћу, и. ако изиђем као победник, изићи са раном из борбг; тако се одричем ликовања за љубав своје безбед-